Питања и одговори у вези са прописима о накнадама за коришћење јавних добара

1. Не плаћа се накнада за коришћење јавне површине када правна лица и предузетници постављају у унутрашњост свог излога самолепљиве фолије

Питање:

Да ли постоји обавеза утврђивања накнаде за коришћење јавне површине правним лицима и предузетницима који са унутрашње стране излога налепе самолепљиве фолије са фото приказом производа који се продају односно услуга које се врше у пословном објекту (нпр. илустрација кућних апарата са натписима произвођача и слично)?

Одговор:

Самолепљиве фолије које правна лица и предузетници постављају у унутрашњост свог излога и за које није потребна претходна дозвола надлежног органа јединице локалне самоуправе нису предмет накнаде за коришћење јавне површине.

Наиме, према одредби члана 236. став 1. тачка 2) Закона о накнадама за коришћење јавних добара („Службени гласник РС“, бр. 95/18, 49/19 и 92/23 – у даљем тексту: Закон), накнада за коришћење јавне површине је и накнада за коришћење јавне површине за оглашавање за сопствене потребе и за потребе других лица, као и за коришћење површине и објекта за оглашавање за сопствене потребе и за потребе других лица којим се врши непосредни утицај на расположивост, квалитет или неку другу особину јавне површине, за које дозволу издаје надлежни орган јединице локалне самоуправе.

Сходно одредби члана 236. став 8. Закона, јавна површина у смислу Закона јесте површина утврђена планским документом јединице локалне самоуправе која је доступна свим корисницима под једнаким условима:

– јавна саобраћајна површина (пут, улица, пешачка зона и сл.);

– квадрат;

– јавна зелена површина (парк, трг, градска шума и сл.);

– јавна површина блока (паркове и саобраћајне површине).

Сходно одредбама члана 39. Закона о оглашавању („Службени гласник РС“, бр. 6/16 и 52/19 – у даљем тексту: Закон о оглашавању), оглашавање на отвореним површинама јесте вид оглашавања путем средства подесног за трајно упућивање огласне поруке јавности, постављеног на површинама које су изван затвореног простора, које су доступне јавности, односно неодређеном броју прималаца.

Не сматра се оглашавањем на отвореним површинама оглашавање у оквиру затвореног простора који је доступан јавности, односно неодређеном броју прималаца огласне поруке, без обзира на посебне просторне целине у оквиру таквог простора (нпр. тржни центри, хотели, болнице и сл.).

Средства за оглашавање на отвореним површинама, по правилу су огласни пано (билборд), плакат, дисплеј, светлеће ознаке и слично.

Средства оглашавања на отвореним површинама, по правилу, су билборди, постери, дисплеји, светлећи знакови итд.

Према одредбама члана 41. ст. 1–3. Закона о оглашавању, на отворене површине којима државни орган или орган јединице локалне самоуправе управљају или су овлашћени да одређују начин управљања у складу са посебним прописима (у даљем тексту: јавне површине), огласни пано се може поставити само уз претходно одобрење надлежног органа, надлежни орган доноси план постављања огласних паноа на јавним површинама и на основу тог плана расписује конкурс за избор корисника места за постављање паноа на тим површинама, а ближи услови и критеријуми за спровођење конкурса, укључујући начин одређивања накнаде за постављање паноа, односно других огласних средстава на јавним површинама, утврђују се актом надлежног органа јединице локалне самоуправе.

Одредбом члана 44. Закона о оглашавању, прописано је да је на површинама које нису јавне, постављање плаката и других огласних средстава дозвољено само уз сагласност власника, односно лица које располаже одговарајућим правом или овлашћењем.

Према томе, оглашавање на јавним површинама јесте оглашавање путем средства за оглашавање постављеног на површинама које су изван затвореног простора (билборди, постери, дисплеји, светлећи знакови итд.) и за које дозволу издаје надлежни орган локалне самоуправе.

Јавном површином сматрају се површина утврђена планским документом јединице локалне самоуправе која је доступна свим корисницима под једнаким условима (јавна саобраћајна површина (пут, улица, пешачка зона и сл.), квадрат, јавна зелена површина (парк, трг, градска шума и сл.) као и јавна површина блока (паркови и саобраћајне површине), и којом управљају надлежни органи локалне самоуправе, који ближе уређују услове и начин оглашавања на отвореним површинама.

Средство за оглашавање може се поставити на јавну површину само уз претходно одобрење надлежног органа на основу претходно донетог плана постављања огласних средстава на јавним површинама по основу ког се расписује конкурс за избор корисника места за постављање средстава за оглашавање на тим површинама.

2. Када предметно привредно друштво, као произвођач производа који после употребе постају посебни токови отпада, стави свој производ на тржиште у Републици Србији, односно изврши продају тог производа (па и у оквиру слободне зоне), он јесте обвезник накнаде за производе који после употребе постају посебни токови отпада

Питање:

Да ли је произвођач обвезник накнаде за производе који после употребе постају посебни токови отпада у случају када су производи произведени у слободној зони и промет тих производа је извршен у слободној зони?

Одговор:

Имајући у виду то да је слободна зона део територије Републике Србије, из аспекта Закона када предметно привредно друштво, као произвођач производа који после употребе постају посебни токови отпада, стави свој производ на тржиште у Републици Србији, односно изврши продају тог производа (па и у оквиру слободне зоне), он јесте обвезник накнаде за производе који после употребе постају посебни токови отпада и дужан је да обрачунавање накнаде врши на дан издавања отпремнице, односно фактуре за производ.

За обвезника накнаде није значајна намера купца да изврши даљу продају тог производа.

Наиме, према одредби члана 140. став 1. Закона, обвезник накнаде за производе који после употребе постају посебни токови отпада је произвођач, односно увозник тих производа који те производе ставља у промет у Републици Србији или их користи као крајњи потрошач.

Сходно члану 143. ст. 1. и 3. Закона, утврђивање накнаде за производе који после употребе постају посебни токови отпада врши министарство надлежно за послове заштите животне средине решењем за календарску годину на основу Извештаја Агенције за заштиту животне средине, осим за возила категорије М1, N1, L2 и L6, у складу са прописима којима се уређује безбедност саобраћаја на путевима, за које утврђује надлежни царински орган.

Обрачунавање накнаде врши обвезник накнаде, и то:

1) прoизвoђaч, на дaн издaвaњa oтпрeмницe, oднoснo фaктурe зa прoизвoд;

2) увoзник, приликом стaвљања производа у слoбoдaн прoмeт у складу са царинским прописима, осим за возила категорије М1, N1, L2 и L6, у складу са прописима којима се уређује безбедност саобраћаја на путевима.

Изузетно, накнаду за возила категорије М1, N1, L2 и L6, у складу са прописима којима се уређује безбедност саобраћаја на путевима, утврђује надлежни царински орган, на дан обрачуна увозних дажбина.

Одредбом члана 1. Закона о слободним зонама („Службени гласник РС“, бр. 62/06) утврђени су услови за одређивање подручја и рад слободне зоне, делатности које се могу обављати у слободној зони, услови за обављање тих делатности и услови за престанак рада слободне зоне, као и оснивање, правни статус и надлежност Управе за слободне зоне.

Према одредби члана 2. тачка 1) Закона о слободним зонама, слободна зона је део територије Републике Србије који је посебно ограђен и означен, на којем се обављају делатности под условима утврђеним овим законом.

Према томе, произвођач је обвезник накнаде за производе који после употребе постају посебни токови отпада када те производе ставља на тржиште у Републици Србији, односно продаје и дужан је да обрачунавање накнаде врши на дан издавања отпремнице, односно фактуре за производ.

3. Накнада за заштиту и унапређивање животне средине плаћа се тромесечно, у износу утврђеном решењем, сразмерно са бројем дана у тромесечју за које се накнада плаћа у односу на обавезу утврђену за календарску годину

Питање:

Како се плаћа утврђена накнада за заштиту и унапређивање животне средине када је решење донето за период обављања активности који је краћи од календарске године?

Одговор:

Накнада за заштиту и унапређивање животне средине утврђује се обвезнику који обавља активности које утичу на животну средину, а у случају да је период обављања делатности у календарској години краћи од 12 месеци (нпр. регистровани прекид обављања делатности предузетника, престанак обављања делатности обвезника) накнада се утврђује, у складу са поднетом пријавом, за период обављања делатности (нпр. за период 01.01˗31.07), као и са достављеним обрасцем за регистровани привремени прекид или престанак обављања делатности, плаћа се тромесечно, у износу утврђеном решењем, сразмерно са бројем дана у тромесечју за које се накнада плаћа у односу на обавезу утврђену за календарску годину, и то у року од 15 дана од дана истека тромесечја, на прописани уплатни рачун јавних прихода.

До доспелости обавезе по решењу о утврђивању накнаде обвезник накнаде плаћа аконтационо у висини обавезе за последње тромесечје претходне године, а позитивну разлику између накнаде утврђене решењем надлежног органа и аконтационо плаћене накнаде за тромесечје за које је обавеза накнаде доспела, обвезник је дужан да плати у року од 15 дана од дана достављања првостепеног решења о утврђивању накнаде.

У случају ако је обвезник аконтационо платио више накнаде него што је био дужан да плати према обавези утврђеној решењем, више плаћена накнада користи се за намирење накнаде за наредно тромесечје или се враћа обвезнику, на његов захтев.

Напомињемо, ако се по протеку календарске године обвезнику утврди накнада за ту годину, утврђена накнада се плаћа у року од 15 дана од дана достављања решења.

Наиме, према одредбама члана 137. ст. 1–3. Закона, утврђивање накнаде за заштиту и унапређивање животне средине правном лицу, предузетнику и огранку страног правног лица које обавља одређене делатности које утичу на животну средину, врши орган јединице локалне самоуправе у чијој су надлежности утврђивање, контрола и наплата јавних прихода, решењем за календарску годину, сразмерно са периодом обављања активности на територији јединице локалне самоуправе, односно градске општине у граду чијим посебним актима је то уређено, изузетно правном лицу, односно предузетнику и огранку страног правног лица накнада се не утврђује за календарску годину у којој је основано, односно регистровано. Надлежни орган ЈЛС може накнаду за заштиту и унапређење животне средине утврдити на основу пријаве, биланса, пословних књига и евиденција, рачуноводствених исказа, пословне документације и других исправа којима располаже јединица локалне самоуправе, прикупљене од обвезника или трећих лица, као и сваког другог доказног средства којим се чињенице могу утврдити.

Такође, одредбама члана 137. Закона, између осталог, утврђено је да се накнада плаћа тромесечно, у износу утврђеном решењем, сразмерно са бројем дана у тромесечју за које се накнада плаћа у односу на обавезу утврђену за календарску годину, и то у року од 15 дана од дана истека тромесечја, на прописани уплатни рачун јавних прихода, да до доспелости обавезе по решењу о утврђивању накнаде обвезник накнаде плаћа аконтационо у висини обавезе за последње тромесечје претходне године, да позитивну разлику између накнаде утврђене решењем надлежног органа и аконтационо плаћене накнаде за тромесечје за које је обавеза накнаде доспела, обвезник је дужан да плати у року од 15 дана од дана достављања првостепеног решења о утврђивању накнаде, а ако је обвезник аконтационо платио више накнаде него што је био дужан да плати према обавези утврђеној решењем, више плаћена накнада користи се за намирење накнаде за наредно тромесечје или се враћа обвезнику, на његов захтев.

У случају ако се по протеку календарске године обвезнику утврди накнада за ту годину, утврђена накнада се плаћа у року од 15 дана од дана достављања решења.

Према члану 138. став 1. Закона, обвезник за заштиту и унапређивање животне средине, правно лице, предузетник и огранак страног правног лица које обавља одређене делатности које утичу на животну средину, дужан је да поднесе пријаву са подацима значајним за утврђивање накнаде надлежном органу ЈЛС на чијој територији обвезник обавља активност до 30. априла.

Обвезник који је почео да обавља делатност, обвезник који је регистровао привремени прекид или престао да обавља делатност дужан је да органу надлежном за утврђивање накнаде, у року од 15 дана од дана регистровања промене, достави на прописаном обрасцу податке значајне за утврђивање накнаде (члан 138. став 3. Закона).

Чланом 3. Уредбе о критеријумима за одређивање активности које утичу на животну средину и износима накнада („Службени гласник РС“, бр. 30/24 – у даљем тексту: Уредба), прописана је висина накнаде за заштиту и унапређење животне средине за пореске обвезнике чија делатност у оквиру делатности има велики негативан утицај на животну средину, за пореске обвезнике чија делатност у оквиру делатности има средњи негативан утицај на животну средину, као и за пореске обвезнике чија делатност у оквиру делатности има мали негативан утицај на животну средину.

Такође, одредбама члана 3. Уредбе, између осталог, прописано је да се разврставање пореских обвезника на велика правна лица и предузетнике, средња правна лица и предузетнике, мала и микро правна лица и предузетнике, у смислу Уредбе, врши у складу са законом којим се уређује рачуноводство, да предузетник који плаћа порез на приходе од самосталне делатности на паушално утврђен приход, плаћа износ накнаде за заштиту и унапређење животне средине у износу прописаном за микро правна лица и предузетнике, да се висина накнаде утврђује за календарску годину, сразмерно са периодом обављања активности, као и то да се, у случају да обвезник обавља активности на територији више јединица локалне самоуправе, односно градских општина у граду чијим је посебним актима уређено да градска општина утврђује накнаду, износ накнаде за заштиту и унапређење стања животне средине, плаћа тако што се укупан износ обрачунате накнаде утврђене према претежној делатности подели укупним бројем јединица локалне самоуправе, укључујући и градске општине у граду чијим је посебним актима уређено да се накнада утврђује за територију градске општине, сразмерно са периодом обављања активности.

4. За комби возила која превозе чланове удружења особа са инвалидитетом плаћа се путарина

Питање:

Да ли постоји обавеза плаћања путарине за комби возила која превозе чланове удружења особа са инвалидитетом?

Одговор:

Законом није прописано ослобођење од плаћања путарине за комби возила која превозе чланове удружења особа са инвалидитетом.

Наиме, према одредбама члана 199. ст. 1–5. Закона, путарина се не плаћа за возила:

1) МУП (возила у власништву МУП-а);

2) хитне помоћи (специјална возила изведена за одређене функције са посебно уређеном каросеријом, снабдевеном уређајима или опремом за обављање тих функција, ако су као таква регистрована и дају посебне светлосне и звучне знаке и амбулантна возила намењена за транспорт болесних или повређених лица и опремљена специјалном опремом за такву намену);

3) Војска Србије и возила мобилисана за потребе Војске Србије;

4) професионалних ватрогасних јединица, добровољних ватрогасних друштава и ватрогасних јединица правних лица која имају ватрогасну службу организовану по прописима о заштити од пожара;

5) под пратњом и возила са првенством пролаза у складу са законом којим се уређује безбедност саобраћаја на путевима.

Возила МУП (возила у власништву МУП), Хитне помоћи (специјална возила изведена за одређене функције са посебно уређеном каросеријом, снабдевеном уређајима или опремом за обављање тих функција, ако су као таква регистрована и дају посебне светлосне и звучне знаке и амбулантна возила намењена за транспорт болесних или повређених лица и опремљена специјалном опремом за такву намену) и Војска Србије и возила мобилисана за потребе Војске Србије, која нису видно обележена, у обавези су да кроз наплатне станице пролазе искључиво помоћу уређаја за ЕНП.

По одобрењу управљача јавног пута путарина се не плаћа за возила:

1) особа са утврђеним инвалидитетом са 80% или више процената телесног оштећења, односно особа код које је утврђено телесно оштећење које има за последицу неспособност доњих екстремитета 60% или више процената, за једно возило прве категорије, које има у свом власништву, односно које користи по основу уговора о лизингу и када се налази у возилу. У случају када је подносилац захтева за издавање дозволе за бесплатан пролазак малолетно лице са инвалидитетом, односно лице лишено пословне способности, дозвола се може издати за возило у власништву родитеља или законског заступника или члана домаћинства са истим местом пребивалишта или боравишта као особа са инвалидитетом;

2) републичке инспекције за државне путеве и републичке инспекције за друмски саобраћај;

3) привредних друштава и других правних лица, односно предузетника који обављају послове изградње, одржавања и заштите јавног пута за чије коришћење се плаћа путарина;

4) која су у функцији организовања и контроле наплате путарине;

5) удружења грађана и правних лица, за превоз лица и материјалних добара у оквиру домаћих или међународних хуманитарних акција које се одвијају у случају проглашеног ванредног стања или ратног стања или ванредне ситуације;

6) ангажована у међународним мировним мисијама.

За возила лица са утврђеним инвалидитетом са 80% и више процената телесног оштећења, односно лица са утврђеним телесним оштећењем које има за последицу неспособност доњих екстремитета од 60% или више процената, за једно возило прве категорије, које поседују, односно које користе на основу уговора о лизингу и када се налазе у возилу, као и у случају да је подносилац захтева за издавање дозволе за слободан пролаз малолетно лице са инвалидитетом, односно лице лишено пословне способности када се дозвола може издати за возило у власништву родитеља или законског заступника или члана домаћинства за исто место становања као и особа са инвалидитетом,путарина се не може плаћати преко ЕНП уређаја.

За возила удружења грађана и правних лица, за превоз лица и материјалних добара у оквиру домаћих или међународних хуманитарних акција које се спроводе у случају проглашења ванредног или ратног стања или ванредне ситуације, као и за возила ангажована у међународним мировним мисијама, дозвола се издаје за појединачну вожњу.

5. Основица накнаде за унапређење енергетске ефикасности за испоручени природни гас јe метар кубни (m3)

Питање:

Која мерна јединица представља основицу за накнаду за унапређење енергетске ефикасности за природни гас, као и колика јe висина накнаде?

Одговор:

Основица накнаде за унапређење енергетске ефикасности за испоручени природни гас јe метар кубни (m3).

Висина накнаде за унапређење енергетске ефикасности за испоручени природни гас, износи 0,15 динара/m3.

Према одредби члана 37. став 1. Закона, основица накнаде за унапређење енергетске ефикасности је испоручена количина енергије и енергената изражена у мерној јединици:

1) литар (l) за безоловне моторне бензине и гасна уља која се користе као гориво за моторе са унутрашњим сагоревањем;

2) килограм (kg) за течни нафтни гас – аутогас и уља за ложење, компримовани природни гас и утечњени природни гас;

3) kWh за електричну енергију и природни гас.

Висина накнаде за унапређење енергетске ефикасности за испоручени природни гас, прописана јe у Прилогу 2, Табела 2. рд. бр. 3. Закона, у износу од 0,15 динара/m3 (члан 38. став 1. Закона).

Висина накнаде усклађује се једном годишње са Програмом финансирања активности и мера унапређења енергетске ефикасности, који се доноси у складу са законом којим се уређују енергетска ефикасност и рационална употреба енергије, у року од 15 дана од дана доношења тог програма. Усклађене износе накнада доноси Влада на предлог министарства у чијој су надлежности послови енергетике (члан 38. ст. 2. и 3. Закона).

Утврђивање накнаде за унапређење енергетске ефикасности за испоручену електричну енергију и/или природни гас крајњем купцу/потрошачу врши обвезник накнаде који обавља енергетске делатности снабдевања електричном енергијом, снабдевања природним гасом и јавног снабдевања природним гасом и има лиценцу за обављање тих делатности у складу са законом којим се уређује енергетика, приликом испостављања рачуна за испоручену електричну енергију и/или природни гас (члан 39. став 1. Закона).

Према одредби члана 39. став 5. Закона, количина обрачунске енергије природног гаса која је основица за утврђивање накнаде за испоручени природни гас, утврђује се преко мерних уређаја на месту примопредаје, у складу са прописом којим се уређују услови испоруке и снабдевања природним гасом.

Енергетски субјект који набавља природни гас ради компримовања или утечњавања у сврху даље продаје компримованог природног гаса или утечњеног природног гаса, не сматра се крајњим купцем природног гаса у смислу закона којим се уређује енергетика, а да утврђивање накнаде за унапређење енергетске ефикасности за испоручени компримовани природни гас и утечњени природни гас врши обвезник накнаде који обавља енергетске делатности производње деривата нафте и трговине нафтом, дериватима нафте, биогоривима, биотечностима, компримованим природним гасом, утечњеним природним гасом и водоником и има лиценцу за обављање тих делатности у складу са законом којим се уређује енергетика, приликом испостављања рачуна за испоручене енергенте крајњем купцу (члан 39. ст. 6. и 7. Закона).

Напомињемо да је Уредбом о условима испоруке и снабдевања природним гасом („Службени гласник РС“, бр. 49/22, 32/2023 и 97/2023) утврђено да се крајњим купцима обрачунава испоручена енергија природног гаса у kWh, а не више по мерној јединици испоручене запремине природног гаса у m3 сведено на стандардне услове.

Према томе, основица накнаде за унапређење енергетске ефикасности за испоручени природни гас јe метар кубни (m3), сведен на стандардне услове, прописане наведеном уредбом, а испоручиоци гаса, према нашем мишљењу, ради утврђивања основице у складу са Законом, треба да изврше прерачун испоручене обрачунске енергије природног гаса исказане у kWh у испоручену запремину природног гаса по мерној јединици исказној у m3 сведено на стандардне услове.

Такође, указујемо и на то да је Министарство рударства и енергетике, као министарство које сходно члану 8. став 2. Закона о министарствима („Службени гласник РС“, бр. 128/20, … и 92/2023), обавља послове државне управе који се односе на нафтну и гасну привреду, у допису број 312-01-01303/1/2022-06 од 8. новембра 2022. године навело да сматра да основица накнаде за унапређење енергетске ефикасности за природни гас почев од 1. октобра 2022. године треба да буде изражена и даље у метрима кубним (m3)природног гаса, сведеним на стандардне услове, с тим што би испоручиоци гаса сами обрачунали испоручену запремину природног гаса при стандардним условима на основу запремине природног гаса на нормалним условима (која се користи у одређивању испоручене енергије), према члану 43. Уредбе о условима испоруке и снабдевања природним гасом.

6. На експлоатацију неметаличних сировина (нпр. кречњака) на шумском земљишту у државној својини, плаћа се накнада за коришћење шумског земљишта у државној својини за нешумске намене

Питање:

Да ли постоји обавеза плаћања накнаде за коришћење јавних добара за коришћење шумског земљишта у државној својини за нешумске намене по основу експлоатације минералних сировина – кречњака?

Одговор:

Када се врши експлоатација неметаличних сировина, у конкретном случају кречњака, на шумском земљишту у државној својини, плаћа се накнада за коришћење шумског земљишта у државној својини за нешумске намене.

Висина накнаде за коришћење земљишта за експлоатацију минералних сировина (годишња накнада за период трајања утврђен управним актом министарства надлежног за геологију) прописана је у Прилогу 3, Табели 1. тачка 2. и износи 85 РСД по (m²) коришћеног шумског земљишта.

Такође, корисник државног земљишта у нешумске намене којем је одобрено извођење рударских радова (носилац експлоатације), плаћа и накнаду за коришћење неметаличних минералних сировина за добијање грађевинског материјала и за магнезит, по тони експлоатисане (ископане) неметаличне сировине у износу од 28,34 РСД по тони, у складу са Законом, (висина накнаде за неметаличне сировине за добијање грађевинског материјала по тони ископане минералне сировине прописана је у Прилогу 1, Табела 3. тачка 1. подтачка 1) Закона).

Наиме, према одредби члана 20. тачка 6) Закона, накнада за коришћење ресурса и резерви минералних сировина наплаћује се за коришћење неметаличних сировина.

Сходно члану 21. Закона, обвезник накнаде за коришћење ресурса и резерви минералних сировина је носилац експлоатације којем је одобрено извођење рударских радова у складу са законом којим се уређују рударство и геолошка истраживања.

Основица накнаде за коришћење ресурса и резерви минералних сировина је количина ископане неметаличне сировине за добијање грађевинског материјала изражена у тонама (члан 22. став 1. тачка 4) Закона).

Сходно члану 23. став 2. Закона висина накнаде за неметаличне сировине за добијање грађевинског материјала по тони ископане минералне сировине прописана је у Прилогу 1, Табела 3. Закона.

У Прилогу 1. Табела 3. тачка 3. подтачка 10) висина накнаде за кречњак прописана је у износу од 61,99 РСД по тони ископаног кречњака.

Према члану 63. став 1. Закона, обвезник накнаде за коришћење шумског земљишта у државној својини у нешумске намене је лице које користи шумско земљиште у државној својини у нешумске намене.

У складу са ставом 2. тачка 1) истог члана Закона, под коришћењем шумског земљишта у државној својини у нешумске намене подразумева се коришћење шумског земљишта за намене које нису у функцији газдовања шумама у складу са планским документима, а које су разврстане према сродности коришћења шумског земљишта, за геолошка истраживања, експлоатацију минералних сировина и минералне, полуминерализоване и изворске воде.

Обвезнику накнаде за коришћење шумског земљишта у државној својини у нешумске намене не може се наплаћивати закупнина за то шумско земљиште у државној својини (члан 63. став 3. Закона).

Чланом 64. тачка 1) Закона, између осталог утврђено је да је основица накнаде за коришћење шумског земљишта у државној својини у нешумске намене површина земљишта изражена у метрима квадратним (m²) ), за геолошка истраживања, експлоатацију минералних сировина и минералне, полуминерализоване и изворске воде.

Сходно члану 65. Закона, висине накнада за коришћење шумског земљишта у државној својини у нешумске намене, по појединачној намени коришћења, утврђене су у Прилогу 3, у Табелама 1. до 6. Закона.

7. Одлуку о одлагању плаћања дуговане накнаде, по испуњењу услова, доноси овлашћено лице у лицу које је надлежно за утврђивање и наплату конкретне накнаде

Питање:

Ко одобрава одлагање плаћања дуговане накнаде?

Одговор:

О одлагању плаћања дуговане накнаде, по испуњењу услова, одлучује овлашћено лице у лицу које је надлежно за утврђивање и наплату конкретне накнаде.

Поступак за одлагање плаћања накнаде покреће се искључиво на основу писменог и образложеног захтева обвезника накнаде, а лице надлежно за утврђивање и наплату накнаде може одложити плаћање дуговане накнаде, односно одобрити плаћање доспеле, а неизмирене обавезе на рате, под условом да плаћање дуговане накнаде за обвезника представља непримерено велико оптерећење, односно обвезнику наноси битну економску штету.

Имајући у виду то да лица надлежна за утврђивање накнаде у погледу свега што није прописано Законом сходно примењују одредбе закона којим се уређују порески поступак и пореска администрација, проверу испуњености услова за одлагање плаћања, овлашћено лице за утврђивање накнаде у сваком појединачном случају цени у складу са Уредбом о ближим условима за одлагање плаћања пореског дуга („Службени гласник РС“, бр. 53/03, 61/04 и 71/05 – у даљем тексту: Уредба о одлагању плаћања пореског дуга) (ако дуг износи најмање за физичко лице – 10% од опорезивих прихода у години која претходи години у којој је поднет захтев за одлагање; за предузетника и мало правно лице – 5% од укупног годишњег прихода исказаног у последњем финансијском извештају, односно годишњег паушалног прихода; за средња и велика правна лица – 5% од обртних средстава исказаних у последњем финансијском извештају), а на основу чињеница и доказа које обвезник накнаде истакне у свом захтеву.

Као доказ у поступку, могу се користити:

− за физичка лица − нпр. потврда исплатиоца о висини исплаћеног прихода, последњи чек о исплати пензије за пензионере, решење о утврђивању пореза на приходе од пољопривреде и шумарства;

− за правна лица − последњи финансијски извештај (биланс стања, биланс успеха).

Наиме, према члану 270. ст. 1. и 2. Закона, лице надлежно за утврђивање и наплату накнаде може, на образложени захтев обвезника накнаде, у целости или делимично, одложити плаћање дуговане накнаде, односно одобрити плаћање доспеле, а неизмирене обавезе на рате, под условом да плаћање дуговане накнаде за обвезника представља непримерено велико оптерећење, односно обвезнику наноси битну економску штету. О одлагању плаћања дуговане накнаде, по испуњењу услова, одлучује овлашћено лице у лицу које је надлежно за утврђивање и наплату конкретне накнаде.

Одлагање плаћања дуговане накнаде на рате, најдуже до 24 месеца, може се одобрити актом, као и то да се одлагање плаћања дуговане накнаде врши потписивањем споразума са обвезником накнаде, односно доношењем решења лица надлежног за утврђивање и наплату накнаде (члан 270. ст. 3. и 4. Закона).

Ако се обвезник накнаде не придржава рокова из споразума, односно решења о одлагању плаћања дуговане накнаде, или уколико у периоду за који је одложено плаћање дуговане накнаде не измири текућу обавезу, лице надлежно за утврђивање и плаћање накнаде ће по службеној дужности поништити споразум, односно укинути решење, и доспели а неплаћени дуг наплатити у поступку принудне наплате (члан 270. став 5. Закона).

Такође, одредбама члана 271. ст. 1. и 2. Закона, прописано је да, у погледу поступка утврђивања, контроле, наплате, повраћаја, камате, застарелости и осталог што није прописано овим законом, лица надлежна за утврђивање накнаде сходно примењују одредбе закона којим се уређују порески поступак и пореска администрација. Поступак утврђивања, контроле и наплате накнаде који спроводи орган јединице локалне самоуправе надлежан за утврђивање, наплату и контролу јавних прихода врши се у складу са одредбама закона којим се уређује порески поступак и пореска администрација.

На поступак утврђивања накнада које утврђују, обрачунавају и наплаћују јавна предузећа, осим надлежних јавних водопривредних предузећа, корисници шума и шумског земљишта, регулаторно тело надлежно за управљање лукама, регулаторно тело, управљачи заштићених подручја, управљачи јавног пута, управљачи јавне железничке инфраструктуре, управљачи туристичког простора, примењују се одредбе закона којим се уређује општи управни поступак, а да на поступак принудне наплате накнада које утврђују лица надлежна за утврђивање накнаде, примењују се одредбе закона којим се уређује поступак извршења и обезбеђења, осим надлежних јавних водопривредних предузећа који на поступак принудне наплате сходно примењују одредбе закона којим се уређује порески поступак и пореска администрација (члан 271. ст. 3. и 4. Закона).

Такође, напомињемо да је Уредбом о одлагању плаћања пореског дуга дефинисано да плаћање дуга Пореска управа може да одложи пореском обвезнику ако дуг износи најмање, и то за:

1) физичко лице – 10% од опорезивих прихода у години која претходи години у којој је поднет захтев за одлагање;

2) предузетника и мало правно лице – 5% од укупног годишњег прихода исказаног у последњем финансијском извештају, односно годишњег паушалног прихода;

3) средња и велика правна лица − 5% од обртних средстава исказаних у последњем финансијском извештају.

С тим у вези дато је и мишљење МФИН бр. 011-00-00865/2021-04 од 24. марта 2025. године, које смо објавили у ПС 8/25, на страни 97.

8. Када енергетски субјект врши испоруку природног гаса купцу за производњу метанола и сирћетне киселине, плаћа се накнада за унапређење енергетске ефикасности

Питање:

Да ли се плаћа накнада за унапређење енергетске ефикасности за испоручени природни гас који се користи као сировина за производњу метанола?

Одговор:

Када енергетски субјект који обавља енергетску делатност снабдевања природним гасом врши испоруку природног гаса купцу, у конкретном случају за производњу метанола и сирћетне киселине, плаћа се накнада за унапређење енергетске ефикасности, имајући у виду то да је извршена физичка предаја енергента из објекта, у конкретном случају, снабдевача природног гаса у објекат крајњег купца, за потребе крајњег купца (за производњу метанола и сирћетне киселине).

Наиме, према одредби члана 36. Закона, обвезник накнаде за унапређење енергетске ефикасности је енергетски субјекат који:

1) обавља енергетске делатности снабдевања електричном енергијом, снабдевања природним гасом и јавног снабдевања природним гасом и има лиценцу за обављање тих делатности у складу са законом којим се уређује енергетика;

2) обавља енергетску делатност производње деривата нафте и трговине нафтом, дериватима нафте, биогоривима, биотечностима, компримованим природним гасом, утечњеним природним гасом и водоником и има лиценцу за обављање тих делатности у складу са законом којим се уређује енергетика.

Према одредби члана 39. став 1. Закона, утврђивање накнаде за унапређење енергетске ефикасности за испоручену електричну енергију и/или природни гас крајњем купцу/потрошачу врши обвезник накнаде, енергетски субјект који обавља енергетске делатности снабдевања електричном енергијом, снабдевања природним гасом и јавног снабдевања природним гасом и има лиценцу за обављање тих делатности у складу са законом којим се уређује енергетика, приликом испостављања рачуна за испоручену електричну енергију и/или природни гас.

У складу са чланом 39. став 13. Закона, накнада за унапређење енергетске ефикасности утврђује се као производ количине енергената/енергије испоручене крајњим купцима и висине накнаде прописане у Прилогу 2, Табела 2. овог Закона.

Према члану 2. став 1. тачка 48) Закона о енергетици („Службени гласник РС“, бр. 145/14 … и 94/24 – у даљем тексту: Закон о енергетици), испорука је физичка предаја енергије, односно енергента из објекта енергетског субјекта или произвођача природног гаса, односно биогаса у објекат другог енергетског субјекта или крајњег купца.

Енергетски субјект је правно лице, односно предузетник, који обавља једну или више енергетских делатности из члана 16. Закона о енергетици (члан 2. став 1. тачка 37) Закона о енергетици).

Према члану 2. став 1. тачка 65) Закона о енергетици, купац је крајњи купац или купац на велико.

Kрајњи купац је правно или физичко лице или предузетник који купује електричну енергију или природни гас за своје потребе (члан 2. став 1. тачка 60) Закона о енергетици).

Према члану 2. став 1. тач. 145) Закона о енергетици, снабдевање природним гасом је продаја природног гаса купцима за њихове потребе или ради препродаје.

9. За постављање челичних водова неопходних за изградњу мини-хидроелектране плаћа се накнада за коришћење шумског земљишта

Питање:

Да ли се плаћа накнада за коришћење шумског земљишта у државној својини у нешумске намене по основу постављања челичних водова ради изградње мини-хидроелектране?

Одговор:

Корисник шума и шумског земљишта, у конкретном случају за постављање челичних водова неопходних за изградњу мини-хидроелектране (члан 63. став 2. тачка 2) Закона), утврђује накнаду на начин и под условима прописаним одредбама чл. 63−68. Закона, и висини утврђеној у Прилогу 3. Закона.

Напомињемо, обвезнику накнаде за коришћење шумског земљишта у државној својини у нешумске намене не може се истовремено наплаћивати и закупнина за то шумско земљиште у државној својини.

Према члану 63. ст. 1. и 2. Закона, обвезник накнаде за коришћење шумског земљишта у државној својини у нешумске намене је лице које користи шумско земљиште у државној својини у нешумске намене.

Под коришћењем шумског земљишта у државној својини у нешумске намене подразумева се коришћење шумског земљишта за намене које нису у функцији газдовања шумама у складу са планским документима, а које су разврстане према сродности коришћења шумског земљишта, за:

1) геолошка истраживања, експлоатацију минералних сировина и минералне, полу-минерализоване и изворске воде;

2) постављене подземне и надземне објекте и водове комуналне и енергетске инфраструктуре, као и постављену инфраструктуру за електронске комуникације;

3) постављене објекте за обављање делатности, односно за други начин коришћења шумског земљишта у сврху обављања делатности;

4) постављене објекте и коришћење земљишта за сопствене потребе физичких лица (викенд куће и окућнице које нису зидане и немају темељ);

5) привез пловних објеката;

6) коришћење шумских путева.

Обвезнику накнаде за коришћење шумског земљишта у државној својини у нешумске намене не може се наплаћивати закупнина за то шумско земљиште у државној својини (члан 63. став 3. Закона).

Основица накнаде за коришћење шумског земљишта у државној својини у нешумске намене за постављене подземне и надземне објекте и водове комуналне и енергетске инфраструктуре, као и постављену инфраструктуру за електронске комуникације је површина земљишта изражена у метрима квадратним (m²), у смислу члана 64. Закона.

У складу са чланом 65. Закона, висине накнада за коришћење шумског земљишта у државној својини у нешумске намене, по појединачној намени коришћења, утврђене су у Прилогу 3, Табела 1–6. Закона.

Накнаду за коришћење шумског земљишта у државној својини у нешумске намене утврђује решењем корисник шума и шумског земљишта, при чему се накнаде за намене из члана 63. став 2. тач. 1), 2), 4) и 5) овог закона утврђују за календарску годину, а плаћање се врши аконтационо, у једнаким месечним ратама, до 15. у месецу за претходни месец и коначно по истеку године, уколико по истеку године постоји разлика у односу на основицу накнаде на основу које је утврђена аконтација у току године (члан 66. ст 1. и 2. Закона).

У Прилогу 3. Табела 2 – Висина накнаде за коришћење шумског земљишта у државној својини за постављање подземних и надземних објеката и водова комуналне и енергетске инфраструктуре, као и инфраструктуре за електронске комуникације, прописана је висина накнаде за коришћење земљишта за објекте комуналне и енергетске инфраструктуре, као и инфраструктуре за електронске комуникације, осим за водове из тачке 2. те табеле (годишња накнада), у износу од 43 РСД по m², односно накнаде за коришћење земљишта за постављање водова комуналне и енергетске инфраструктуре, као и инфраструктуре за електронске комуникације (годишња накнада), у износу од 21 РСД по m².

Напомињемо, за надземне електроенергетске водове утврђивање накнаде врши се на основицу коју чини површина коридора, а за подземне електроенергетске водове површина ископа потребног да се постави подземни вод.

Према одредби члана 2. став 1. тачка 37) Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС“, бр. 72/09, … и 62/23 – у даљем тексту: Закон о планирању и изградњи), прописано је да линијски инфраструктурни објекат – линијска инфраструктура јесте јавни пут, јавна железничка инфраструктура (мрежа пруга којом управља управљач инфраструктуре, колосеци у службеним местима и пратећи објекти у функцији железничког саобраћаја), метро, аеродромска инфраструктура, као и објекти у њиховој функцији, водна саобраћајна инфраструктура у лучком подручју (оперативне обале за пристајање пловила и сл.), као и пловни путеви и хидротехнички објекти који се граде на њима (пловни канали, напери, паралелне грађевине са траверзама, преграде, прагови, каскаде, шеврони, бродске преводнице, насипи са припадајућим објектима (уставе, фиксне црпне станице), каскадне и реверзибилне хидроелектране и обалоутврде)), преносна и дистрибутивна мрежа (електроенергетски вод и др.), нафтовод, продуктовод, гасовод, деривациони цевовод, линијска инфраструктура жичара као подсистема јавног транспорта лица или материјала, инфраструктура кабловских и бежичних електронских комуникација, у складу са прописима којима се уређује изградња објеката електронских комуникација, линијска комунална инфраструктура (водоводна и канализациона инфраструктура и сл.), који може бити надземни или подземни, чија изградња је предвиђена одговарајућим планским документом и/или подзаконским актима којима се уређује изградња објеката електронских комуникација, као и објекти у њиховој функцији.

Према томе, за коришћење шумског земљишта у државној својини у нешумске намене плаћа се накнада у складу са Законом, као законом којим се уређује коришћење јавних добара.

Закон уређује обвезника плаћања, основицу, висину, начин утврђивања и плаћања, припадност прихода од накнаде, као и друга питања значајна за утврђивање и плаћање накнада за коришћење јавних добара, при чему напомињемо да начин давања на коришћење јавних добара није предмет Закона.

Обвезник предметне накнаде је лице којем је корисник шума и шумског земљишта шумско земљиште дао на коришћење у нешумске намене, при чему се давањем на коришћење у нешумске намене, у складу са Законом, не подразумева пренос права коришћења шумског земљишта. Наиме, под коришћењем шумског земљишта у државној својини у нешумске намене подразумева се коришћење шумског земљишта за одређене намене наведене у члану 63. Закона (нпр. геолошка истраживања, експлоатација минералних сировина и минералне, полу-минерализоване и изворске воде; постављање подземних и надземних објеката и водова комуналне и енергетске инфраструктуре, као и инфраструктуре за електронске комуникације; постављање објеката за обављање делатности, односно на други начин коришћење шумског земљишта у сврху обављања делатности), које нису у функцији газдовања шумама у складу са планским документима.

10. Накнада за коришћење јавне површине плаћа се када обвезник накнаде користи простор на јавној површини један, два или више дана у месецу

Питање:

Да ли се плаћа накнада за коришћење јавне површине у случају када обвезник накнаде користи простор на јавној површини један, два или више дана у месецу?

Одговор:

Када обвезник накнаде користи простор на јавној површини један, два или више дана у месецу, плаћа накнаду утврђену решењем, сразмерно са временом коришћења тог простора или према техничко-употребним карактеристикама објекта, на јавној површини, органу јединице локалне самоуправе надлежном за утврђивање, контролу и наплату јавних прихода, у року од 15 дана од дана достављања решења.

Према одредби члана 236. став 1. тачка l) Закона, прописано је, између осталог, да су накнаде за коришћење јавног простора накнаде за коришћење простора на јавној површини у пословне и друге сврхе, осим за продају штампе, књига и других публикација, производа старих и уметничких заната и домаће радиности.

Ставом 2. истог члана Закона утврђено је да се коришћењем простора на јавној површини у пословне и друге сврхе сматра заузеће јавне површине: објектом на привремено коришћење: киоск, тезга, башта, апарат за сладолед, банкомат, машина за продају штампе, мобилни објекат за продају робе на мало и пружање занатских и других услуга, монтажни објекат за обављање делатности јавног комуналног предузећа, телефонска говорница и слични садржаји, башта угоститељског објекта, за забавни парк, циркус, спортске терене, за одржавање концерата, фестивала и других манифестација, за одржавање спортских догађаја, за објекте и станице за изнајмљивање бицикала, за коришћење посебно обележеног простора за камион за снабдевање, односно за почетну обуку возача и друго.

Коришћење простора на јавној површини у пословне и друге намене у смислу коришћења простора на јавној површини у пословне и друге сврхе, осим за продају штампе, књига и других публикација, производа старих и уметничких заната и домаће радиности, односи се на привремено коришћење простора на јавној површини и не обухвата коришћење трајног карактера изградњом инфраструктуре објеката (став 3. члана 236. Закона).

Одредбама става 8. истог члана Закона прописано је да је јавна површина, у смислу Закона, површина утврђена планским документом јединице локалне самоуправе која је доступна свим корисницима под једнаким условима:

– јавна саобраћајна површина (пут, улица, пешачка зона и сл.);

– трг;

– јавна зелена површина (парк, сквер, градска шума и сл.);

– јавна површина блока (парковски уређене површине и саобраћајне површине).

Одредбама члана 240. Закона прописано је, између осталог, да се утврђивање накнаде за коришћење јавне површине утврђује према површини простора, односно средствима за оглашавање или према техничко-употребним карактеристикама објекта, односно врсти средства за оглашавање, сразмерно са одобреним временом коришћења, утврђеног дозволом надлежног органа јединице локалне самоуправе, да накнаду решењем утврђује орган јединице локалне самоуправе надлежан за утврђивање, контролу и наплату јавних прихода, да је обвезник накнаде дужан да утврђену обавезу по основу накнаде плати до 15. у месецу за претходни месец, а за месеце за које је обавеза доспела у тренутку достављања решења, у року од 15 дана од датума достављања решења, као и то да се против решења може изјавити жалба министарству надлежном за послове финансија, преко надлежног органа јединице локалне самоуправе.

С тим у вези, када корисник простора на јавној површини користи јавни простор на јавној површини (јавна саобраћајна површина (пут, улица, пешачка зона и сл.), квадрат, јавна зелена површина (парк, трг, градска шума и сл.) као и јавна површина блока (паркови и саобраћајне површине), у пословне и друге сврхе, осим ради продаје штампе, књига и других публикација, производа старих и уметничких заната и домаће радиности, плаћа накнаду за коришћење простора на јавној површини у пословне и друге сврхе, осим за продају штампе, књига и других публикација, производа старих и уметничких заната и домаће радиности, према површини коришћеног јавног простора, сразмерно са временом коришћења тог простора или према техничко-употребним карактеристикама објекта, утврђену решењем органа јединице локалне самоуправе надлежног за утврђивање, контролу и наплату јавних прихода.

11. Упутства за поступање у случају промене намене пољопривредног земљишта у грађевинско даје орган којем су поверени послови утврђивања накнаде за промену намене пољопривредног земљишта, то јест општинска, односно градска управа на чијој територији се налази пољопривредно земљиште

Питање:

Који орган државне управе је надлежан за давање упутства за поступање у случају промене намене пољопривредног земљишта у грађевинско?

Одговор:

Упутства за поступање у случају промене намене пољопривредног земљишта у грађевинскодаје орган којем су поверени послови утврђивања накнаде за промену намене пољопривредног земљишта, надлежни орган је општинска, односно градска управа на чијој територији се налази пољопривредно земљиште, с обзиром на то да надлежни орган упутством усмерава организацију послова и начин рада запослених.

Сагласно са одредбама члана 43. став 1. Закона, обвезник накнаде за промену намене пољопривредног земљишта је лице на чији захтев се врши промена намене пољопривредног земљишта у складу са законом којим се уређује пољопривредно земљиште.

Захтев за промену намене пољопривредног земљишта може поднети власник, односно корисник пољопривредног земљишта за које је одговарајућим планским документом предвиђена друга намена, а које се до привођења планираној намени користи за пољопривредну производњу (члан 43. став 2. Закона).

Напомињемо да се промена намене пољопривредног земљишта може извршити и без одговарајућег планског документа у случају пошумљавања, као и у случају подизања пољопривредних заштитних појасева (члан 43. став 3. Закона).

Сагласно са члану 46. Закона, утврђивање накнаде за промену намене пољопривредног земљишта врши решењем општинска, односно градска управа на чијој територији се налази пољопривредно земљиште, на захтев власника, односно корисника земљишта или по налогу пољопривредног инспектора.

Уз захтев власника, односно корисника земљишта подноси се:

1) доказ о власништву, односно праву коришћења пољопривредног земљишта;

2) копија плана катастарске парцеле;

3) извод из одговарајућег планског документа о намени катастарске парцеле;

4) сагласност министарства надлежног за послове пољопривреде за промену намене пољопривредног земљишта у случајевима када се мења намена пољопривредног земљишта за:

(1) пошумљавања пољопривредног земљишта,

(2) експлоатације минералних сировина (глина, шљунак, песак, тресет, камен и др.), односно извођења радова на одлагању јаловине, пепела, шљаке и других материја на пољопривредном земљишту на одређено време;

5) доказ о плаћеној републичкој административној такси (члан 46. став 2. Закона).

У случају када је пољопривредном земљишту планским документом промењена намена у грађевинско, а оно се до привођења намени користи за пољопривредну производњу, обвезник накнаде је дужан да плати накнаду за промену намене пољопривредног земљишта пре издавања грађевинске дозволе (члан 46. став 3. Закона).

Чланом 83. Закона о планирању и изградњи, прописано је да се грађевинско земљиште користи према намени одређеној планским документом, на начин којим се обезбеђује његово рационално коришћење, у складу са законом. Ступањем на снагу планског документа којим је промењена намена земљишта у грађевинско земљиште, власници тог земљишта стичу права и обавезе прописане овим законом и подзаконским актима донетим на основу закона, без обзира на чињеницу што орган надлежан за упис на непокретностима и правима на њима није спровео промену у јавној књизи о евиденцији непокретности и права. Грађевинско земљиште којем је намена промењена може се користити и у друге сврхе, до привођења земљишта планираној намени. За промену намене земљишта у грађевинско земљиште плаћа се накнада, ако је то предвиђено посебним законом.

Информација о локацији садржи податке о могућностима и ограничењима градње на катастарској парцели, односно на више катастарских парцела, на основу планског документа. Информацију о локацији издаје орган надлежан за издавање локацијских услова у року од осам дана од дана подношења захтева, уз накнаду стварних трошкова издавања те информације. Изузетно, по захтеву подносиоца, информацију о локацији може издати и јавни бележник, односно правно лице или предузетник, регистрован за израду докумената просторног и урбанистичког планирања. Министар надлежан за послове просторног и урбанистичког планирања ближе прописује услове које морају да испуне лица за издавање информације о локацији (члан 53. Закона о планирању и изградњи).

Одредбама чл. 116–135. Закона о општем управном поступку („Службени гласник РС“, бр. 18/16 и 2/23), у делу 7. Доказивање, уређени су докази који се користе у управном поступку: јавна исправа, сведок, вештачење, увиђај, изјава странке.

Према члану 48. Закона о државној управи („Службени гласник РС“, бр. 79/05, ... и 47/18), инструкцијом се усмерава организација послова и начин рада запослених у органу државне управе и имаоцу јавних овлашћења у вршењу поверених послова државне управе.

12. Као доказ о промени намене пољопривредног земљишта може се користити извод из одговарајућег планског документа о намени катастарске парцеле

Питање:

Шта може бити доказ за промену намене земљишта?

Одговор:

Одредбама члана 46. став 2. тачка 3) Закона прописано да се уз захтев за промену намене доставља као доказ, између осталог, извод из одговарајућег планског документа о намени катастарске парцеле, а орган који поступа може ценити да ли и неки други доказ који садржи податке о намени катарске парцеле може служити као доказ.

13. Промена намене пољопривредног земљишта у случају када је планским документом промењена намена пољопривредног земљишта, а та промена није спроведена у катастру

Питање:

Да ли ће надлежни орган поступити по захтеву за промену намене пољопривредног земљишта у случају када је планским документом промењена намена пољопривредног земљишта, а та промена није спроведена у катастру?

Одговор:

Законом је уређено да је обвезник накнаде за промену намене пољопривредног земљишта лице на чији захтев се врши промена намене пољопривредног земљишта у складу са законом којим се уређује пољопривредно земљиште, да захтев за промену намене пољопривредног земљишта може поднети власник, односно корисник пољопривредног земљишта којем је одговарајућим планским документом планирана друга намена, а које се до привођења планираној намени користи за пољопривредну производњу, да се промена намене пољопривредног земљишта може вршити и без одговарајућег планског документа у случају пошумљавања, као и у случају подизања пољозаштитних појасева, као и то да је пољопривредно земљиште – земљиште у смислу закона којим се уређује пољопривредно земљиште као и услови његовог коришћења.

Сходно наведеном, сматрамо да у случају када лице поднесе захтев за промену намене пољопривредног земљишта за које је одговарајућим планским документом планирана друга намена, надлежни орган може решењем утврдити накнаду за промену намене земљишта, без обзира на чињеницу да ли је промена намене пољопривредног земљишта спроведена у катастру.

14. Начин утврђивања промене намене пољопривредног земљишта у случају изградње, односно доградње објекта на пољопривредном земљишту, односно у случају утврђивања промене намене пољопривредног земљишта због промене намене у планском документу

Питање:

На који начин се може утврдити промена намене пољопривредног земљишта у случају изградње, односно доградње објекта на пољопривредном земљишту, односно у случају утврђивања промене намене пољопривредног земљишта због промене намене у планском документу?

Одговор:

За промену намене земљишта у случају изградње, односно доградње објекта на пољопривредном земљишту, односно у случају утврђивања промене намене пољопривредног земљишта због промене намене у планском документу, накнада за промену намене пољопривредног земљишта врши се у случају када је посебним актом јединице локалне самоуправе планирана друга намена пољопривредног земљишта (за градњу), у којем случају се промена намене спроводи за целу катастарску парцелу земљишта.

У случају градње стамбеног, односно економског објекта на пољопривредном земљишту, којем планским документом није промењена намена, промена намене се врши за земљиште под објектом.

Напомињемо да се, сходно Закону, накнада за промену намене пољопривредног земљишта не плаћа, између осталог, у случају: градње или реконструкције породичне стамбене зграде пољопривредног домаћинства у циљу побољшања услова становања чланова тог домаћинства или у случају природног раздвајања пољопривредног домаћинства највише до 200m2 стамбеног простора, односно изградње економских објеката који се користе за примарну пољопривредну производњу, односно који су у функцији примарне пољопривредне производње, а власнику је пољопривреда основна делатност (економски објекти су објекти који се користе за примарну пољопривредну производњу, односно који су у функцији примарне пољопривредне производње, и то: објекти за смештај механизације, репроматеријала, смештај и чување готових пољопривредних производа, стаје за гајење животиња, објекти за потребе грејања и приказивање старих аутохтоних сорти биљних култура и раса домаћих животиња, објекти за гајење печурки, пужева и риба).

15. Корисницима простора на јавним површинама не може се истовремено наплаћивати закуп земљишта на површинама јавне намене и накнада за коришћење јавног простора, односно накнада за коришћење простора на јавној површини

Питање:

Да ли се корисницима простора на јавним површинама истовремено може наплаћивати закуп земљишта на површинама јавне намене и накнада за коришћење јавног простора, односно накнада за коришћење простора на јавној површини за постављање мањих монтажних објеката, киоска, башта и других објеката?

Одговор:

За коришћење јавног простора плаћа се накнада за коришћење простора на јавној површини у пословне и друге сврхе у складу са Законом, као законом којим се уређује коришћење јавних добара.

Закон уређује обвезника плаћања, основицу, висину, начин утврђивања и плаћања, припадност прихода од накнаде, као и друга питања значајна за утврђивање и плаћање накнада за коришћење јавних добара.

Коришћењем простора на јавној површини у пословне и друге сврхе, сматра се заузимање јавне површине: киоск, тезга, башта, апарат за сладолед, банкомат, машина за продају штампе, мобилни објекат за продају робе на мало и пружање занатских и других услуга, монтажни објекат за обављање делатности јавних комуналних предузећа, телефонска говорница, башта ресторана и слични садржаји.

С тим у вези, корисник простора на јавној површини, почев од 1. јануара 2019. године, за коришћење простора на јавној површини на начин прописан чланом 236. Закона, у конкретном случају за постављање мањих монтажних објеката, киоска, башта и других објеката (у складу са програмом који доноси јединица локалне самоуправе), плаћа накнаду за коришћење простора на јавној површини утврђену решењем, од стране надлежног органа јединице локалне самоуправе и по истом основу не може плаћати закуп предметног земљишта.

Према одредби члана 236. став 1. тачка 1) Закона, прописано је, између осталог, да су накнаде за коришћење јавне површине и накнада за коришћење простора на јавној површини у пословне и друге сврхе, осим ради продаје штампе, књига и других публикација, производа старих и уметничких заната и домаће радиности.

Ставом 2. истог члана Закона прописано је да се коришћењем простора на јавној површини у пословне и друге сврхе, осим ради продаје штампе, књига и других публикација, производа старих и уметничких заната и домаће радиности, сматра заузеће јавне површине:

– објектом привременог коришћења: киоск, тезга, башта, апарат за сладолед, банкомат, аутомат за продају штампе, покретни објекат за продају робе на мало и вршење занатских и других услуга, монтажни објекат за обављање делатности јавних комуналних предузећа, телефонска говорница и слични објекти, башта угоститељског објекта;

– за забавни парк, циркус, спортске терене, за одржавање концерата, фестивала и других манифестација, за одржавање спортских приредби, за објекте и станице за изнајмљивање бицикала, за коришћење посебно обележеног простора за теретно возило за снабдевање, односно за почетну обуку возача и друго.

Коришћење простора на јавној површини у пословне и друге сврхе у смислу коришћења простора на јавној површини у пословне и друге сврхе, осим ради продаје штампе, књига и других публикација, производа старих и уметничких заната и домаће радиности, односи се на привремено коришћење простора на јавној површини и не обухвата коришћење трајног карактера изградњом објеката инфраструктуре (став 3. члана 236. Закона).

Одредбама става 8. истог члана Закона, прописано је да је јавна површина у смислу овог закона површина утврђена планским документом јединице локалне самоуправе која је доступна свим корисницима под једнаким условима: јавна саобраћајна површина (пут, улица, пешачка зона и сл.), трг, као и јавна површина блока (парковски уређене површине и саобраћајне површине).

Према одредби члана 2. став 1. тачка 48) Закона о планирању и изградњи, површина јавне намене је простор одређен планским документом за уређење или изградњу објеката јавне намене или јавних површина за које је предвиђено утврђивање јавног интереса, у складу са посебним законом (улице, тргови, паркови и др.).

Према одредби члана 86. став 1. Закона о планирању и изградњи, власник грађевинског земљишта у јавној својини може грађевинско земљиште дати у закуп ради изградње објеката за који је издаје привремена грађевинска дозвола у складу са чланом 147. овог закона, у случају реализације пројеката значајних за Републику Србију, као и у случајевима предвиђеним чланом 100. ст. 2. и 3. овог закона.

У случају давања концесије или поверавања комуналне делатности у складу са посебним законима, грађевинско земљиште се може дати у закуп без накнаде, односно уз накнаду нижу од тржишне, на временски период предвиђен уговором о концесији, а који не може бити дужи од периода на који се закључује, односно на временски период на који је поверено обављање комуналне делатности, а у циљу остваривања јавно-приватног партнерства неизграђено грађевинско земљиште у јавној својини може се дати у закуп без накнаде, односно уз накнаду нижу од тржишне, приватном партнеру на рок на који је закључен јавни уговор у складу са законом којим се уређују јавно-приватно партнерство и концесије, који не може бити дужи од периода на који је закључен, односно може се уписати као оснивачки улог у привредним друштвима, а власник грађевинског земљишта у јавној својини може са физичким или правним лицем закључити уговор о заједничкој изградњи једног или више објеката (члан 100. ст. 2. и 3. Закона о планирању и изградњи).

Сходно одредби члана 146. ст. 1. и 2. Закона о планирању и изградњи, постављање и уклањање мањих монтажних објеката привременог карактера на јавним и другим површинама, балон хала за спортске намене, надстрешница за склањање људи у јавном превозу, објеката за депоновање и сепарацију речних агрегата и пловила на водном земљишту, обезбеђује и уређује јединица локалне самоуправе. Мањи монтажни објекти су: објекти монтажно демонтажног типа, и то искључиво киосци до 10,5 m², баште угоститељских објеката, тезге и други покретни мобилијар који се поставља и уклања на основу програма који доноси јединица локалне самоуправе на период од најдуже десет година.

16. Страно правно лице које поседује дозволу за снабдевање електричном енергијом на велико и које не врши испоруку крајњем купцу/ потрошачу није обвезник накнаде за унапређење енергетске ефикасности за испоручену електричну енергију

Питање:

Да ли је страно правно лице − ималац лиценце за снабдевање на велико електричном енергијом обвезник накнаде за унапређење енергетске ефикасности?

Одговор:

Имајући у виду да се утврђивање накнаде за унапређење енергетске ефикасности за испоручену електричну енергију врши само за ону количину електричне енергије коју енергетски субјект, односно лице које обавља енергетску делатност снабдевања електричном енергијом испоручи крајњем купцу/потрошачу (који купује електричну енергију за своје потребе), сматрамо да страно правно лице које поседује дозволу за снабдевање електричном енергијом на велико и које не врши испоруку крајњем купцу/потрошачу није обвезник накнаде за унапређење енергетске ефикасности за испоручену електричну енергију.

Према одредби члана 36. Закона, обвезник накнаде за унапређење енергетске ефикасности је енергетски субјекат који:

1) обавља енергетске делатности снабдевања електричном енергијом, снабдевања природним гасом и јавног снабдевања природним гасом и има дозволу за обављање ових делатности у складу са законом којим се уређује енергетика;

2) обавља енергетске делатности производње деривата нафте и трговине нафтом, дериватима нафте, биогоривима, биотечностима, компримованим природним гасом, утечњеним природним гасом и водоником и има лиценцу за обављање тих делатности у складу са законом којим се уређује енергетика.

Сходно одредбама члана 39. став 1. Закона, утврђивање накнаде за унапређење енергетске ефикасности за испоручену електричну енергију и/или природни гас крајњем купцу/потрошачу врши обвезник накнаде из члана 36. тачка 1) Закона приликом испостављања рачуна за испоручену електричну енергију и/или природни гас.

У складу са чланом 39. став 13. Закона, накнада за унапређење енергетске ефикасности утврђује се као производ количине енергената/енергије испоручене крајњим купцима и висине накнаде из члана 38. Закона.

Одредбом члана 2. став 1. тачка 144) Закона о енергетици, прописано је да је снабдевање на велико електричном енергијом продаја електричне енергије купцима, укључујући препродају, осим продаје крајњим купцима.

Kрајњи купац је правно или физичко лице или предузетник који купује електричну енергију или природни гас за своје потребе (члан 2. став 1. тачка 60) Закона о енергетици).

Према одредби члана 16. став 1. тачка 7) Закона о енергетици, енергетска делатност је снабдевање на велико електричном енергијом.

Сходно члану 19. ст. 1–3. Закона о енергетици, лиценца за обављање енергетске делатности издаје се на захтев домаћег правног лица, односно предузетника, као и на захтев страног правног лица, само за обављање енергетске делатности снабдевања електричном енергијом на велико, односно снабдевања природним гасом на велико у складу са Законом о енергетици. Такође, лиценца за обављање енергетске делатности снабдевања електричном енергијом може се издати и на захтев страног правног лица које је регистровано и обавља ту делатност у уговорној страни Енергетске заједнице или Европске уније у складу са Законом о енергетици.

17. Ретроактивни обрачун накнаде за унапређење енергетске ефикасности за компримовани природни гас

Питање:

Да ли можемо самоиницијативно да пријавимо учињени пропуст и истовремено платимо дуговани износ накнаде за унапређење енергетске ефикасности увећан за обрачунату камату, ако смо у року прописаном Законом пропустили да обрачунамо накнаду и доставимо прописани образац?

Одговор:

Енергетски субјект који обавља енергетску делатност компримованим природним гасом и има лиценцу за обављање те делатности у складу са законом којим се уређује енергетика, обвезник је накнаде за унапређење енергетске ефикасности.

Обрачун утврђене накнаде за унапређење енергетске ефикасности потребно је доставити органу, односно организацији за финансирање и подстицање енергетске ефикасности, на прописаном обрасцу.

Такође, одредбама Закона прописано је да ће обвезник бити новчано санкционисан уколико не изврши прописану обавезу.

Напомињемо, уколико је обвезник пропустио да у року прописаном Законом обрачуна накнаду и достави прописани образац, за пропуштени период, може самоиницијативно да пријави учињени пропуст и истовремено плати дуговани износ накнаде увећан за обрачунату камату, као и да поднесе обрачуне накнаде на прописаном обрасцу са потребним прилозима које је имао обавезу да поднесе, за сваки од периода у којем је имао обавезу да обрачуна накнаду у складу са Законом.

Ако обвезник накнаде не обрачуна накнаду, односно обрачун накнаде не достави на прописаном обрасцу и у прописаном року органу, односно организацији за финансирање и подстицање енергетске ефикасности, месечну обавезу утврђује тај орган, односно организација, на основу извештаја достављеног у претходном месецу, односно уколико тај извештај не постоји, на основу просечног обрачуна накнаде исказане у достављеним извештајима у претходним периодима.

Наиме, према одредби члана 36. тачка 2) Закона, обвезник накнаде за унапређење енергетске ефикасности је енергетски субјект који обавља енергетске делатности производње деривата нафте и трговине нафтом, дериватима нафте, биогоривима, биотечностима, компримованим природним гасом, утечњеним природним гасом и водоником и има лиценцу за обављање тих делатности у складу са законом којим се уређује енергетика.

Одредбама члана 39. ст. 8. и 12. Закона, утврђивање накнаде за унапређење енергетске ефикасности за испоручене деривате нафте врши обвезник накнаде из члана 36. став 1. тачка 2) овог закона приликом стављања у промет деривата нафте. Ако обвезник накнаде не обрачуна накнаду, односно обрачун накнаде не достави на прописаном обрасцу и у прописаном року органу, односно организацији за финансирање и подстицање енергетске ефикасности, месечну обавезу утврђује тај орган, односно организација на основу извештаја достављеног у претходном месецу, односно уколико тај извештај не постоји на основу просечног обрачуна накнаде исказане у достављеним извештајима у претходним периодима.

Сходно члану 41. Закона, обрачун утврђене накнаде за унапређење енергетске ефикасности на прописаном обрасцу, обвезник накнаде доставља органу, односно организацији за финансирање и подстицање енергетске ефикасности, и то:

1) месечни обрачун најкасније последњег дана у месецу за претходни месец;

2) годишњи обрачун најкасније до 31. јануара текуће године за претходну годину.

Обвезник, као прилог уз месечни, односно годишњи обрачун доставља:

1) месечни, односно годишњи обрачун количина енергије, односно енергената испоручених потрошачима или стављених у промет на територији Републике Србије, односно увезених на територију Републике Србије;

2) извештај о извршеним уплатама за период за који доставља обрачун.

Према одредби члана 271. став 1. Закона, у погледу поступка утврђивања, контроле, наплате, повраћаја, камате, застарелости и осталог што није прописано овим законом, лица надлежна за утврђивање накнаде сходно примењују одредбе закона којим се уређују порески поступак и пореска администрација.

Одредбама члана 274. став 1. тачка 3) Закона прописано је, између осталог, да ће се новчаном казном од 500.000 до 2.000.000 динара казнити за прекршај правно лице, ако обвезник накнаде не достави прописани образац, односно пријаву или достави непотпун образац, односно пријаву, као и обрасце уз обрачун накнаде, или образац, односно пријава садржи нетачне податке.

Сходно одредби члана 182б Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Службени гласник РС“, бр. 80/02, ... и 94/24), против лица које учини радњу, односно пропуст, у вези са порезом чије утврђивање обавља сам порески обвезник који се сматрају пореским прекршајем из члана 177, члана 179. став 1. тач. 2б) и 3) и став 3. у вези са ставом 1. тачка 3) тог члана, као и члана 180. тач. 5) и 6) овог закона, неће се подносити захтев за покретање прекршајног поступка ако то лице, пре предузимања било које радње пореског органа у вези са учињеном радњом или пропустом, односно пре отпочињања пореске контроле или подношења захтева за покретање прекршајног поступка, самоиницијативно пријави учињену радњу, односно пропуст и истовремено плати дуговани износ пореза увећан за обрачунату камату из члана 75. овог закона.