Поступак подношења измењене пореске пријаве за утврђивање пореза на имовину и подношења пореске пријаве ради утврђивања измењених износа тромесечних обавеза пореза у случају набавке и отуђења непокретности у току пореске године

О начину обрачуна пореза на имовину на непокретности самоопорезивањем и подношењем пореске пријаве на Oбрасцу ППИ-1 за 2025. годину писали смо у „Привредном саветнику“, бр. 6/25. Том приликом објаснили смо начин утврђивања и плаћања пореза на имовину за све непокретности обвезника које су евидентиране у његовим пословним књигама на дан 31.12.2024. године и за које је обвезник био дужан да поднесе пореску пријаву до 31. марта 2025. године за утврђивање пореза за 2025. годину, у складу са Законом о порезима на имовину, („Службени гласник РС“, бр. 26/01, . . . и 94/24 – у даљем тексту: Закон). У овом тексту објашњавамо два поступка подношења пореске пријаве за утврђивање пореза на имовину у току пореске године, и то:

1. Поступак подношења измењене пореске пријаве на Обрасцу ППИ-1 у случају када је обвезник пореза уочио грешку или пропуст у првобитно поднесеној пореској пријави и у складу са чланом 40. Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Службени гласник РС“, бр. 80/02, . . . и 94/24 – у даљем тексту: ЗПППА) подноси измењену пореску пријаву којом „практично замењује“ првобитно поднесену пореску пријаву, и

2. Поступак подношења пореске пријаве на Обрасцу ППИ-1 којом се утврђују нови износи тромесечних обавеза пореза на имовину (било да се умањују или увећавају), који су утврђени на основу стања имовине на дан 31.12. године која претходи пореској години (години за коју се утврђује порез) и то најчешће услед набавке нових или отуђења постојећих непокретности у току пореске године.

С обзиром на то да се у пракси јављају нејасноће у вези са овим поступцима подношења пореских пријава, у наставку ћемо објаснити сваки од наведених поступака.

1. Поступак подношења измењене пореске пријаве услед грешке или пропуста пореског обвезника у утврђивању пореске обавезе

Према одредби члана 40. ЗПППА уређено је да ако порески обвезник установи да пореска пријава, коју је поднео Пореској управи, садржи грешку која за последицу има погрешно утврђену пореску висину пореске обавезе, односно пропуст друге врсте, дужан је да одмах, а најкасније до истека рока застарелости, поднесе пореску пријаву у којој су грешка или пропуст отклоњени.

Првобитно поднета пореска пријава не враћа се пореском обвезнику.

Поднету пореску пријаву порески обвезник може да измени највише два пута подношењем измењене пореске пријаве.

Уколико је измењена пореска пријава поднесена у складу са наведеним условима и на наведени начин, сматраће се да грешком или пропустом у првобитној пореској пријави није учињено кривично дело или прекршај из ЗПППА.

Изузетно од наведеног, порески обвезник НЕ МОЖЕ поднети измењену пореску пријаву:

1) после покретања поступка пореске контроле за контролисани порески период;

2) након доношења решења о утврђивању пореза из члана 54. став 2. тачка 2) подтачка (2) ЗПППА – утврђивање пореза решењем Пореске управе у случајевима када је законом прописано да се не спроводи самоопорезивање или када је законом прописано да се, упркос самоопорезивању, пореско решење мора донети;

3) након покретања радњи пореске полиције у циљу откривања пореских кривичих дела.

Одредбом члана 182б ЗПППА уређено је следеће:

1) против лица које учини радњу, односно пропуст, у вези са порезом чије утврђивање обавља сам порески обвезник који се сматрају пореским прекршајем из члана 177, члана 179. став 1. тач. 2б) и 3) и став 3. у вези са ставом 1. тачка 3) тог члана, као и члана 180. тач. 5) и 6) тог закона, неће се подносити захтев за покретање прекршајног поступка, ако то лице, пре предузимања било које радње пореског органа у вези са учињеном радњом или пропустом, односно пре отпочињања пореске контроле или подношења захтева за покретање прекршајног поступка, самоиницијативно пријави учињену радњу, односно пропуст и истовремено плати дуговани износ пореза увећан за обрачунату камату из члана 75. тог закона;

2) против лица које учини радњу, односно пропуст из става 1. тог члана, у вези са порезом који се утврђује решењем, неће се подносити захтев за покретање прекршајног поступка, ако то лице, пре предузимања било које радње пореског органа у вези са учињеном радњом или пропустом, односно пре отпочињања пореске контроле или подношења захтева за покретање прекршајног поступка, самоиницијативно пријави учињену радњу, односно пропуст, као и утврђени износ пореза плати у прописаном року.

Одредбом члана 2а став 1. ЗПППА прописано је да се тај закон примењује и на изворне јавне приходе јединице локалне самоуправе које те јединице утврђују, наплаћују и контролишу у јавноправном односу, као и на споредна пореска давања по тим основима, што значи да се примењује, између осталог, и на порез на имовину.

Према наведеном, обвезник пореза на имовину који након подношења редовне годишње пореске пријаву за утврђивање пореза на имовину на Обрасцу ППИ-1 (до 31. марта текуће године која је истовремено и пореска година), у даљем року од пет година (рок застарелости) утврди да је у поднесеној пријави начинио грешку која утиче на утврђени порез на имовину (било да је утврђен порез у вишем или у нижем износу) има право и обавезу, под условом да није покренут поступак пореске контроле за тај период, да:

– поднесе измењену пореску пријаву на Обрасцу ППИ-1 у коју ће унети исправљене податке (сви подаци се попуњавају у складу са утврђеном грешком као да се пријава подноси први пут, односно измењена пореска пријава садржи промењене податке којима се отклања грешка или пропуст, као и податке који остају непромењени, односно исти);

– утврди исправан износ пореза на имовину по тромесечним периодима;

– уколико је у првобитно поднесеној пријави услед грешке или пропуста обрачунат и уплаћен порез у мањем износу, обрачуна и плати разлику пореза са затезном каматом обрачунатом од дана доспелости до дана плаћања разлике пореске обавезе;

– уколико је обвезник у првобитној пореској пријави, услед грешке или пропуста обрачунао тромесечне обавезе у вишем износу, има право на порески кредит по основу више плаћеног пореза, односно право на повраћај више плаћеног пореза.

Најчешће грешке и пропусти које у вези са утврђивањем пореза на имовину чине обвезници су:

– погрешно утврђена пореска основица – нпр. обвезник који не води пословне књиге у складу са МРС, односно МСФИ (тзв. „пуни“ стандарди) пореску основицу за пословну зграду утврдио је у висини фер вредности, иако није имао право на то, за складишни објекат који не користи фактички за складиштење пореску основицу утврдио је у висини књиговодствене вредности на последњи дан пословне године која претходи пореској години, и др.;

– пропуст пореског обвезника најчешће се односи на непријављивање непокретности на којој постоји опорезиво право, услед непотпуне документације или из тог разлога што обвезник сматра да обавеза плаћања пореза на имовину није ни настала (најчешће јер је реч о новоизграђеном објекту за који обвезник није још прибавио употребну дозволу а започео је коришћење објекта, или је реч о нелегално изграђеном објекту за који обвезник сматра да није ни настала пореска обавеза док се не заврши поступак легализације и др.).

Иначе, у вези са начином измене пореске пријаве за порез на имовину због грешке или пропуста пореског обвезника, Министарство финансија дало је мишљење бр. 011-00-972/2014-04 од 16.12.2015. године, из којег се види разлика између поступка подношења измењене пореске пријаве у складу са чланом 40. ЗПППА и поступка пријаве промене утврђеног износа пореза услед промене у току пореске године. Извод из наведеног мишљења гласи:

„… Измењене пореске пријаве садрже промењене податке којима се отклања грешка или пропуст у пореској пријави коју је обвезник поднео, као и податке који остају непромењени – исти. Ако је грешка или пропуст у једној пореској пријави довела до грешке или пропуста и у наредној пореској пријави коју је обвезник поднео (на пример, у пријави којом је обвезник пријавио увећање утврђеног пореза због настанка пореске обавезе на „другој” непокретности у току 2014. пореске године), обвезник подноси измењене пореске пријаве којима отклања грешке или пропусте у свим поднетим пријавама у којима је до грешке или пропуста дошло …

... Када је обвезник који води пословне књиге у прописаном року поднео пореску пријаву о утврђеном порезу на имовину за 2014. годину, након чега му је настала пореска обавеза по том основу на „другој” непокретности у истој јединици локалне самоуправе, пореска пријава којом пријављује измену утврђеног пореза за 2014. годину због настанка пореске обавезе на тој непокретности не сматра се измењеном пореском пријавом (имајући у виду да се не подноси ради отклањања грешке или пропуста у првобитно поднетој пореској пријави).“

Пример:

За 2025. годину мало правно лице, као порески обвезник, поднело је пореску пријаву – Образац ППИ-1 до 31. марта 2025. године. У току 2025. године уочило је да у првобитној пријави пријавило само пословну зграду без земљишта, с обзиром на то да је погрешно сматрало да је површина земљишта мања од 10 ари па не треба да га пријављује као посебну непокретност. Међутим, након подношења пријаве утврђено је да укупна површина катастарске парцеле на којој се налази зграда и која је у власништву обвезника већа од 10 ари и да износи 15 ари, као и да је требало пријавити укупну површину земљишта на посебном Подприлогу уз Прилог 1, са правом на умањење обрачунатог пореза на земљишту под зградом.

Пореска обавеза за 2025. годину у првобитно поднесеној пореској пријави је била утврђена на следећи начин:

1. За пословну зграду укупне површине 320 м2 – Пореска обавеза је утврђена у складу са чланом 7. ст. 2. и 3. Закона на следећи начин: 320м2 x 200.000 динара x 0,4% = 256.000 динара за целу 2025. годину;

2. Тромесечне обавезе за 2025. годину утврђене су: за прво тромесечје – 63.123,29 динара (ред. бр. 8.1. Прилога-1 и ред. бр. 3.1. ППИ-1), за друго тромесечје 63.825,66 динара (ред. бр. 8.2. Прилога-1 и ред. бр. 3.2. ППИ-1) и за треће и четврто тромесечје 64.526,03 динара (ред. бр. 8.3. и 8.4. Прилога-1 и ред. бр. 3.3. и 3.4. ППИ-1).

Пореска обавеза за 2025. годину у измењеној пореској пријави, коју обвезник подноси 31. маја 2025. године, утврђује се на следећи начин:

1. За пословну зграду укупне површине 320 м2 пореска обавеза утврђује се на исти начин као у првобитној пријави у складу са чланом 7. ст. 2. и 3. Закона на следећи начин: 320м2 x 200.000 динара x 0,4% = 256.000 динара за целу 2025. годину. У Подприлогу 1 уз Прилог-1 подаци о згради уносе се на исти начин као у првобитно поднесеној пријави, с том разликом да се под E. Подприлога уноси податак о површини земљишта под објектом на који се порез плаћа, што у конкретном случају износи 320м2 (зграда је у једном нивоу), а на И.9. уноси се 64.000.000,00 динара;

2. За земљиште у укупној површини катастарске парцеле од 15 ари (1500м2) обвезник попуњава нови Подприлог 2 уз Прилог-1, при чему уноси следеће податке у део:

– А. Предмет опорезивања уноси право својине на земљишту површине преко 10 ари;

– Б. Врста непокретности уноси грађевинско земљиште;

Ђ. Укупна површина – 1500 м2

ж. Дан настанка пореске обавезе уноси се дан када је настала пореска обавеза за земљиште (то значи дан када је земљиште набављено);

– З.1. Дан од којег се утврђује пореза за 2025. годину уноси се 01.01.2025. године а у поље Основ уноси се ознака 1, под З.2. Дан до којег се утврђује порез за 2025. годину уноси се 31.12.2025. године, а у поље Основ се не уноси податак;

– З.3. Број дана за који се утврђује пореска обавеза, односно број дана од промене до истека године уноси се податак о укупном броју дана за 2025. годину, што износи 365 дана;

– И.2.1. Податак о просечној цени по метру квадратном за грађевинско земљиште одређеној за зону у којој се налази, што у нашем примеру износи 25.000 динара, а под И.2. уноси се податак о производу површине и цене земљишта, што износи 37.500.000 динара;

– Под И.9. уноси се 37.500.000 динара.

3. У Прилогу 1 уносе се збирни подаци за обе непокретности, и то на следећи начин:

– Ред. бр. 1 – пореска стопа (0,4% или нижа ако је утврђена одлуком органа локалне самоуправе у нижем износу од законске);

– Ред. бр. 2 – Утврђена пореска основица – збир износа са И.9. оба Подприлога, односно 101.500.000 динара (64.000.000 + 37.500.000);

– Ред. бр. 3. Обрачунати порез – 406.000 динара (101.500.000 x 0,4%);

– Ред. бр. 4. – површина земљишта под објектом на који се порез плаћа, односно површина од 320м2;

– Ред. бр. 5. – умањење пореза за земљиште под објектом, односно 32.000 динара (320м2 x 25.000 динара x 0,4%);

– Ред. бр. 7. – износ 32.000 динара, а под ред. бр. 8. укупно утврђени порез за 2025. годину у износу од 374.000 динара (406.000-32.000);

– Ред. бр. 8.1. до 8.4. – новоутврђени износи за свако тромесечје 2025. године и то:

Ред. бр. 8.1. – 92.219,18 – Прво тромесечје;

Ред. бр. 8.2. – 93.243,84 – Друго тромесечје;

Ред. бр. 8.3. и 8. 4. – 94.268,49 – Треће и четврто тромесечје;

Ред. бр. 9. и 10. не попуњавају се у случају подношења измењене пореске пријаве.

4. У Образац ППИ-1 уносе се следећи подаци:

– У заглављу Обрасца са десне стране означава се одговарајућа кућица „Измењена пореска пријава“ и уноси се број претходне пријаве која се мења;

– У Део 1. уносе се подаци о пореском обвезнику;

– У Део 2. ред. бр. 2.1. уноси се Утврђени порез за 2025. годину, а ред. бр. 2.2. се не попуњава;

– У део 3. Утврђени порез за 2025. годину на ред. бр. од 3.1. до 3.4. уносе се подаци са ред. бр. 8.1. до 8.4. Прилога 1;

– У Део 4. и 5. не уносе се подаци код измењене пореске пријаве.

5. Обрачун камате:

С обзиром на то да су у измењеној пореској пријави утврђени виши износи тромесечних обавеза пореза у односу на првобитну пореску пријаву, обвезник је дужан да са даном подношења пореске пријаве уплати разлику пореске обавезе, као и обрачунату камату за кашњење у плаћању пореза (камата се обрачунава на разлику сваке тромесечне обавезе од дана доспећа до дана уплате).

Главни порески дуг са каматом уплаћује се на уплатни рачун бр. 840-713122843-64 – Порез на имовину обвезника који воде пословне књиге.

2. Поступак и рокови за подношење пореске пријаве у току пореске године због настанка, односно престанка пореске обавезе

Према одредби члана 33в Закона, обвезник који води пословне књиге, дужан је да поднесе пореску пријаву надлежном пореском органу, у року од 30 дана, за:

1) непокретност за коју настане пореска обавеза, рачунајући од дана настанка пореске обавезе;

2) непокретност за коју престане пореска обавеза, рачунајући од дана престанка пореске обавезе;

3) непокретност коју предузетник који води пословне књиге почне да евидентира у пословним књигама, рачунајући од дана евидентирања;

4) непокретност коју предузетник који води пословне књиге престане да евидентира у пословним књигама, рачунајући од дана престанка евидентирања;

5) непокретност у пословним књигама физичког лица које је изгубило својство предузетника који води пословне књиге (одјавом, по сили закона и др.), рачунајући од дана престанка тог својства;

6) непокретност за коју је обвезнику престало право на пореско ослобођење у складу са чланом 12. ст. 4. и 5. Закона, рачунајући од 184. дана од дана њеног уступања другом лицу ради остваривања прихода (одредбе става 1. тач. 2) до 7), тач. 9) до 11) и тач. 13) и 14) и става 2. члана 12. Закона, не примењују се на непокретности које се трајно дају другим лицима ради остваривања прихода, осим на непокретности из става 1. тачка 7) овог члана за које је уговором о концесији уређено да концесионар неће плаћати порез на имовину);

7) непокретност из члана 12. став 2. Закона за коју је обвезнику престало право на пореско ослобођење у складу са чланом 12. став 3. Закона, рачунајући од дана настанка пореске обавезе на непокретности за коју је пореска обавеза настала у пореској години (порез на имовину на територији јединице локалне самоуправе не плаћа обвезник кад укупна основица за све његове непокретности на тој територији не прелази износ од 400.000 динара, а ако овом обвезнику у току пореске године настане пореска обавеза, након чега укупна пореска основица за све његове непокретности на територији јединице локалне самоуправе прелази износ од 400.000 динара, престаје право на пореско ослобођење из члана 12. став 2. и порез се утврђује за све непокретности обвезника на тој територији почев од настанка пореске обавезе);

8) објекат којем је измењена корисна површина, рачунајући од дана измене корисне површине.

Изузетно од наведеног, обвезник који води пословне књиге за имовину за коју је, у периоду од 1. јануара пореске године до 31. марта пореске године настала пореска обавеза или је дошло до друге промене из става 1. тач. 2) до 8) члана 33в, пореску пријаву подноси у оквиру пријаве којом пријављује утврђени порез за пореску годину за све непокретности на територији исте јединице локалне самоуправе, или пријаву подноси након подношења те пријаве, до 31. марта пореске године.

2.1. Промене у току године које не утичу на утврђену пореску обавезу за ту годину

Према одредби члана 33. став 5. Закона, промене у току пореске године значајне за висину обавезе по основу пореза на имовину не утичу на утврђивање пореске обавезе за ту годину истом обвезнику, осим у случају из члана 12. ст. 3. и 4. Закона (губитак права на пореско ослобођење), односно промене корисне површине непокретности у току пореске године.

Овде је битно нагласити да је реч о променама на већ пријављеној имовини, односно променама на имовини за коју је порез већ утврђен а није дошло до отуђења (продаје, поклона и сл.) те имовине, нити је реч о набавци нове имовине.

Промене на већ пријављеној имовини током пореске године, а које не утичу на већ утврђени порез су, на пример:

– адаптације непокретности;

– промена намене непокретности, услед које се мења и начин утврђивања пореске основице (нпр., складиште адаптацијом постаје пословни – канцеларијски простор или стамбени простор почиње да се користи као пословни простор),

– промена књиговодствене вредности као пореске основице у току године услед улагања у непокретност и сл.

2.2. Начин утврђивања измењене пореске обавезе у току пореске године (смањење, односно повећање пореске обавезе)

Према одредби члана 38б став 2. Закона, за имовину за коју пореска обавеза настане у току пореске године, порез на имовину за ту годину утврђује се за период од настанка пореске обавезе до истека те године, односно до престанка пореске обавезе у тој години.

С обзиром на то да у случају настанка пореске обавезе у току године, обвезник има обавезу да утврди како порез за период од дана настанка пореске обавезе до краја пореске године, тако и сразмеран износ пореске обавезе за тромесечје у којем је настала пореска обавеза (од дана настанка нове обавезе до краја тромесечја), у члану 39в став 5. Закона уређено је када је обвезник дужан да плати сразмерно више утврђени порез за тромесечје у којем је обавеза настала, и то:

1) у првом тромесечју пореске године – порез за прво тромесечје плаћа до 31. марта пореске године, у сразмерном износу од дана те промене до 31. марта пореске године;

2) у другом, трећем или четвртом тромесечју пореске године – порез за тромесечје у којем је дошло до те промене плаћа у сразмерном износу од дана те промене до истека тог тромесечја, у року од 45 дана од дана почетка тромесечја, а ако је рок од те промене до истека рока за плаћање краћи од 30 дана – у року од 30 дана од дана те промене;

3) за тромесечја у пореској години која следе тромесечју у којем је дошло до те промене порез плаћа у року од 45 дана од дана почетка сваког тромесечја.

Напомињемо да се измена пореске пријаве због промене пореза подноси само ако је дошло до промене у износу већ обрачунатог пореза у пореској пријави на територији исте локалне самоуправе чијем је надлежном органу већ поднесена ранија пријава. У случају да се, нпр., набавља нова непокретност на територији „нове локалне самоуправе“ подноси се изворна пореска пријава („основна“), односно пријављује се утврђени порез за период од дана настанка пореске обавезе до краја те пореске године, односно у овом случају не пријављује се измена раније утврђеног пореза (јер се порез први пут утврђује, али не за целу годину). Када се подноси пореска пријава због продаје непокретности, увек се пријављује измена већ утврђене пореске обавезе.

2.3. Поступак утврђивања и плаћања увећане пореске обавезе у току пореске године

У претходном наслову навели смо случајеве у којима најчешће долази до увећања пореске обавезе пореза на имовину у току пореске године, а у наставку овај поступак објашњавамо кроз пример увећања пореске обавезе услед набавке нове непокретности у току 2025. године као пореске године.

Набавна вредност је пореска основица за новоприбављене, односно новоизграђене непокретности само за оне непокретности за које је и иначе прописана пореска основица у висини књиговодствене вредности.

Практично, набавна вредност је основица пореза на имовину за пореску годину у којој обвезник који води пословне књиге изгради, стекне или му по другом основу пореска обавеза настане у току те пореске године за коју утврђује порез на имовину, само за следеће непокретности:

– непокретности обвезника који води пословне књиге и чију вредност у пословним књигама исказује по методу фер вредности у складу са МРС, односно МСФИ и усвојеним рачуноводственим политикама;

– жичаре, путеве, пруге и друге инфраструктурне објекте, као и за кабловску канализацију и друге подземне грађевинске објекте у које су смештене мреже намењене протоку воде (за пиће, атмосферске, отпадне и др.), водене паре, топле или вреле воде за потребе грејања и друге потребе корисника, гаса, нафте и нафтних деривата, телекомуникација и слично;

– експлоатациона поља;

– за објекте у којима су смештени производни погони прерађивачке индустрије који се користе за обављање делатности, објекте за производњу, пренос и дистрибуцију електричне енергије, осим трговине и управљања, објекте за производњу гаса, објекте за производњу паре, топле воде, хладног ваздуха и леда, објекте за третман и одлагање отпада, објекте у којима се одвијају процеси неопходни за поновну употребу материјала и складишне и стоваришне објекте, а које обвезник у пословним књигама исказује посебно од вредности припадајућег земљишта;

За све остале непокретности за које пореска обавеза настане у току године, пореска основица утврђује се у висини тржишне вредности, односно као производ корисне површине и просечне цене m2 прописане од стране локалне самоуправе.

ПРИМЕР – Повећање пореске обавезе због набавке нове непокретности у току 2025. године:

Обвезник је 14. маја 2025. године закључио купопродајни уговор по којем је извршио набавку земљишта са изграђеним објектом – складиштем. Површина земљишта је 11 ари или 1.100 м2, а површина објекта 300 м2. Набавна вредност земљишта износи 37.950.000 динара, а набавна вредност објекта – складишта износи 24.150.000 динара.

Обвезник је већ поднео пореску пријаву на територији исте локалне самоуправе до 31. марта 2025. године за већ постојеће непокретности на дан 31.12.2024. године и има утврђену пореску обавезу у пореској пријави ППИ-1 у износу од 2.500.000 динара, и то у следећим тромесечним износима:

– за прво тромесечје – 616.438,36 динара (редни број 3.1. ППИ-1);

– за друго тромесечје – 623.287,67 динара (редни број 3.2. ППИ-1);

– за треће тромесечје – 630.136,99 динара (редни број 3.3 ППИ-1) и

– за четврто тромесечје – 630.136,99 динара (редни број 3.4. ППИ-1).

Обвезник за новоприбављене непокретности подноси два Подприлога, један Прилог 1 и једну ППИ-1.

У Подприлог ред. бр. 1. заземљиште обвезник уноси следеће податке:

У десном заглављу Подприлога уноси се редни бр. 1. за Подприлог а за Прилог 1 уноси се редни број Прилога 1 који се уноси у левом заглављу Прилога, а уз који се подноси Подприлог. Напомињемо да се у лево заглавље Прилога 1 уноси редни број који одговара следећем броју у односу на последњи Прилог 1 који је поднесен надлежном органу (било да је реч о Прилозима који су поднесени до 31.5.2025. године, било касније због измене пореске обавезе за територију те локалне самоуправе).

На Ђ. Подприлога уноси се укупна површина набављеног земљишта – 1.100 м2

На З.1. Подприлога – Дан од којег се утврђује порез за 2025. годину, уноси се дан настанка пореске обавезе, односно у конкретном случају уноси се 14. 05. 2025. године као дан стицања непокретности, а у истом реду у продужетку у поље Основ уноси се један од понуђених одговора:

1) дан настанка пореске обавезе у току пореске године, или

2) дан евидентирања непокретности у пословним књигама обвезника – предузетника који води пословне књиге у току пореске године, или

3) 184-и дан од дана уступања непокретности за коју је остварено право на пореско ослобођење, другом лицу уз накнаду, које у току 12 месеци (непрекидно или са прекидима) траје дуже од 183 дана, или

4) дан престанка права на пореско ослобођење у складу са чланом 12. став 3. Закона, или

5) дан на који је повећана корисна површина објекта;

У конкретном примеру, бира се и уноси „дан настанка пореске обавезе у току пореске године“.

На З.2. Подприлога– Дан до којег се утврђује порез за 2025. годину уноси се 31.12.2025. године као последњи дан пореске године за коју се утврђује порез.

На З.3. Подприлога код измене утврђеног пореза због настанка пореске обавезе која се догодила након подношења пореске пријаве о утврђеном порезу уноси се број дана од промене до истека пореске године у којој је дошло до промене. У конкретном случају, уноси се број дана од настанка пореске обавезе до краја пореске године, односно 232 дана, укључујући и дан настанка промене, односно дан набавке непокретности.

На И.2.1. просечна цена по м2 у зони – 26.000 динара, а на И.2. и И.9. – пореска основица 28.600.000 динара (1.100x26.000 дин.).

У Подприлог ред. бр. 2који се попуњава за објекат – складиште поступа се на исти начин као и приликом попуњавања Подприлога за земљиште (у погледу периода за који се подноси пореска пријава), осим што се у овом случају изузетно не уноси податак под Е Површина земљишта под објектом за коју се остварује пореско ослобођење, јер је реч о објекту који је складиште, а према одредби члана 12. став 1. тачка 8) Закона, обвезник нема право на умањење обрачунатог пореза за површину земљишта под складишним и стоваришним објектом.

Напомињемо да у овом примеру пореску основицу за складишни објекат чини његова набавна вредност 24.150.000,00 динара, па се она уписује под И.6. и под И.9. Подприлога.

У Прилог 1 обвезник уноси пореску основицу као збир вредности (са И.9. Подприлога) за обе непокретности, односно и за земљиште и за објекат, при чему поступа на исти начин као код првог утврђивања пореза. Једина разлика је у томе што се на редном броју 3. Обрачунати порез – порез обрачунава за број дана од дана настанка пореске обавезе до краја пореске године, односно у конкретном примеру од 14.05. до 31.12.2025. године (за 232 дана).

Под бројем 3. Прилога 1 уноси се износ пореза тако што се пореска основица са редног броја 2. Прилога 1 (52.750.000) дели са 365 дана и множи са 232 дана, како би се добио износ пореза сразмеран броју дана у пореској години.

Порез се утврђује на следећи начин:

1. Пореска стопа 0,4% (редни број 1. Прилога 1),

2. Збирна пореска основица 28.600.000+ 24.150.000 = 52.750.000 динара (редни број 2. Прилога 1),

3. Обрачунати порез (52.750.000/365) x 232 x 0,4% = 134.115,00 динара.

С обзиром на то да у овом случају за складишни објекат обвезник нема право на умањење обрачунатог пореза за површину земљишта под објектом, редни бројеви 4, 5, 6. и 7. Прилога 1 не попуњавају се.

На редни број 8. Прилога 1, односно ред. бр. 8.1. до 8.4. не уносе се подаци о обрачунатом порезу на новонабављене непокретности, односно подаци о обрачунатом порезу на редном броју 3 Прилога. На ове редне бројеве уносе се подаци само ако је реч о новој промени пореза на непокретности за коју су подаци раније унесени на раније попуњени Прилог, односно овај податак попуњава се само када непокретност за коју је настала пореска обавеза чини физичку целину са непокретношћу истог обвезника за коју је већ утврђен и пријављен порез, па се уноси износ тог раније утврђеног пореза. Класичан пример за то био би случај када је на постојећем земљишту, за које је већ раније пријављена и утврђена пореска обавеза, изграђен грађевински објекат, па се новоутврђена обавеза за објекат пријављује као увећање већ раније утврђене обавезе само за земљиште. У свим другим случајевима када се пријављује новонастала пореска обавеза на непокретности која не чини физичку целину са већ пријављеном непокретности у новом Прилогу уноси се број 0.

Под редним бројем 9. Прилога 1 уноси се износ утврђеног пореза само за непокретност из Подприлога на којој је настала пореска обавеза, за период од настанка пореске обавезе до 31.12.2025. године, за који износ треба увећати порез за 2025. годину, односно податак са редног броја 3 Прилога са предзнаком +, јер се порез за 2025. годину увећава. У конкретном случају то је износ 134.115,00 динара.

На редним бројевима 9.1.до 9.4. уносе се подаци о тромесечним обавезама пореза након увећања пореске обавезе и то на следећи начин:

1. На редни број 9.1. уноси се податак 0, јер је пореска обавеза настала у другом тромесечју 2025. године (14.05.2025.), па нема ни увећања обавезе за прво тромесечје;

2. На редни број 9.2. уноси се податак о сразмерном износу обавезе за друго тромесечје у којем је обавеза настала, и то: (134.115,00 динара / 232 дана) x 48 дана = 27.747,90 динара. Износ од 134.115,00 динара је податак који узимамо са редног броја 3 Прилога, 232 дана је период за који се обрачунава порез и који узимамо са редног броја З.3. Подприлога и период од 48 дана је период од дана настанка пореске обавезе до истека тромесечја у којем је настала обавеза (од 14.05. – 30.06.2025.)

3. На редни број 9.3. и 9.4. уноси се податак о износу пореске обавезе за треће и четврто тромесечје, односно (134.115,00 / 232 x 92) = 53.183,50 динара.

У претпоље редних бројева од 9. до 9.4. уноси се знак + јер се пореска обавеза увећава због новоприбављене непокретности.

На редне бројеве 10. и 10.1. до 10.4. уносе се износи утврђеног пореза на прво, друго, треће и четврто тромесечје 2025. године након настанка пореске обавезе која се пријављује тако што се новоутврђени порез за све непокретности које постају саставни део Прилога – 1 који се уноси под 10.1. добија сабирањем 8.1. и 9.1., износ пореза за друго тромесечје који се уноси под 10.2. добија сабирањем 8.2. и 9.2. и тако редом. Када су износи пореза под 8. до 8.4. једнаки нули (као у нашем примеру), произлази да су износ под 9 и износ под 10 једнаки.

Износ пореза који се уноси под бројем 10 (укључујући и 10.1. до 10.4.) Прилога – 1 је новоутврђени порез за непокретности из истог Прилога – 1 који ће се, за случај наредне промене на непокретностима које чине јединствену целину (физичку целину) за које се порез исказује у том Прилогу – 1, до које евентуално дође у току 2025. године, унети као последњи утврђени порез под редним бројем 8 (односно под бр. 8.1. до 8.4.).

Уношење података у Образац ППИ-1 врши се на следећи начин:

– У Делу 1. уносе подаци о пореском обвезнику, а у Делу 2. заокружује се Број 2.2. чиме се означава да се пријављује измена утврђеног пореза за 2025. годину због промене и означава се број промене словима (прва, друга итд. промена пореске обавезе), а у кућицу у продужетку редног броја 2.2. уноси се да се пријава подноси због настанка пореске обавезе у току године. Даље се попуњава дан настанка пореске промене, односно у нашем примеру уноси се 14.05.2024;

Посебно напомињемо да се у овој пријави не означава да је реч о измењеној пореској пријави, већ се на ред. бр. 2.2. уноси која је по реду измена већ утврђеног пореза за ту пореску годину.

– У Део 3. уноси се износ последњег утврђеног и пријављеног пореза за пореску годину, односно порез утврђен у последњој поднесеној пријави. Ако је ово прва промена пореза, уносе се подаци о утврђеном порезу за 2025. годину из основне пореске пријаве поднесене до 31.03.2025. године. Ако је била пријављена промена пореза и поднесена „нова“ пореска пријава после основне, у Део 3. уноси се податак из те пријаве, и тако редом. У конкретном случају уносе се подаци из „основне“ пријаве за 2025. годину и то укупан порез за 2025. годину у износу од 2.500.000 динара, односно:

1) за прво тромесечје – 616.438,36 динара (редни број 3.1. „основне“ ППИ-1);

2) за друго тромесечје – 623.287,67 динара (редни број 3.2. „основне“ ППИ-1);

3) за треће тромесечје – 630.136,99 динара (редни број 3.3 „основне“ ППИ-1), и

4) за четврто тромесечје – 630.136,99 динара (редни број 3.4. „основне“ ППИ-1).

– У Део 4. уноси знак + и износ увећања утврђеног пореза због настанка пореске обавезе која се пријављује и овај податак преузима се са редног броја 9 Прилога 1 који је попуњен за новонабављене непокретности. У конкретном случају, на овај редни број уноси се 134.115,00 динара, а на редне бројеве 4.1. до 4.4. уносе се следећи подаци:

1) увећање за прво тромесечје – 0 динара (редни број 4.1. „нове“ ППИ-1);

2) увећање за друго тромесечје – 27.747,90 динара (редни број 4.2. „нове“ ППИ-1);

3) увећање за треће и четврто тромесечје – 53.183,50 динара (ред. број 4.3 и 4.4 „нове“ ППИ-1);

– У Део 5 – Утврђени порез за 2025. годину након промене са броја 2.2., уноси се износ утврђеног пореза за пореску годину након промене који се добија сабирањем утврђеног пореза за ту годину за све непокретности обвезника из Прилога – 1, тј. сабирају се износи пореза са редних бројева 3 и 4 „нове“ ППИ-1 (збир последњег утврђеног и пријављеног пореза и увећања пореза због настанка пореске обавезе у току године). У нашем примеру, на овом редном броју уноси се податак 2.634.115,00 динара (2.500.000 + 134.115,00) као износ новоутврђене укупне обавезе за 2024. годину након промене, односно на:

– 5.1. за прво тромесечје – 616.438,36 (616.438,36 + 0);

– 5.2. за друго тромесечје – 651.035,57 (623.287,62 + 27.747,90);

– 5.3. и 5.4. за треће и четврто тромесечје по – 683.320,49 (630.136,99 + 53.183,50).

У наставку су дати обрасци попуњених пријава из примера.

2.4. Поступак утврђивања и плаћања умањене пореске обавезе у току пореске године

Најчешћи начин умањења пореске обавезе пореза на имовину у току пореске године је отуђење непокретности. Поступак и начин утврђивања пореске обавезе објашњавамо у наредном примеру.

ПРИМЕР – Смањење пореске обавезе због отуђења непокретности у току 2025. године:

Обвезник је 10. јула 2025. године закључио купопродајни уговор по којем је извршио продају – отуђење пословне зграде укупне корисне површине 300м2 која се налази на земљишту укупне корисне површине 4 ара или 400м2. Пореска основица зграде утврђена је и пријављена у висини од 62.100.000 динара и на ту основицу је обрачунат порез у висини од 248.400 динара.

Обвезник је већ поднео годишњу пореску пријаву надлежном органу локалне самоуправе до 31. марта 2025. године за све постојеће непокретности на дан 31.12.2024. године на територији исте локалне самоуправе и има утврђену укупну пореску обавезу за 2025. годину у пореској пријави ППИ-1 у износу од 650.000 динара, и то у следећим износима по тромесечјима:

– за прво тромесечје – 160.273,97 динара (редни број 3.1. ППИ-1);

– за друго тромесечје – 162.054,79 динара (редни број 3.2. ППИ-1);

– за треће и четврто тромесечје – 163.835,62 динара (ред. бр.ј 3.3 и 3.4. ППИ-1).

Обвезник за отуђену пословну зграду подноси један Подприлог уз Прилог 1, један Прилог 1 и једну ППИ-1. С обзиром на то да је површина земљишта мања од 10 ари, то земљиште није ни било предмет опорезивања у првобитно поднесеној пореској пријави за 2025. годину („основној“), па није ни била утврђена пореска обавеза. Приликом пријављивања смањења пореске обавезе због отуђења пословне зграде, у конкретном примеру подноси се само један Подприлог, и то за пословну зграду као објекат а за земљиште се не подноси јер за њега није ни била утврђена пореска обавеза.

У Подприлогза пословну зграду обвезник уноси следеће податке:

У десном заглављу Подприлога у прву кућицу уноси се редни број Подприлога (у нашем примеру 1), а у другу кућицу уноси се редни број Прилога 1 који је једнак редном броју Прилога 1 који је у том обрасцу унесен у лево заглавље, а који одговара редном броју тог Прилога рачунајући раније Прилоге који су већ поднесени за 2025. годину тој локалној самоуправи.

На З.1. Подприлога – Дан од којег се утврђује порез за 2025. годину, уноси се дан од којег се утврђује порез, односно 01.01.2025. године, а у истом реду у продужетку у поље Основ не уносе се подаци.

На З.2. Подприлога – Дан до којег се утврђује порез за 2025. годину уноси се 10.07.2025. године, односно дан отуђења – продаје непокретности, као последњи дан до којег се за ту непокретност утврђује порез за 2025. годину. У истом реду, у продужетку, у поље Основ уноси се један од понуђених одговора ако је дан до којег се утврђује порез за пореску годину:

1) дан престанка пореске обавезе у току пореске године а пре утврђивања пореза, или

2) дан престанка евидентирања непокретности у пословним књигама обвезника – предузетника који води пословне књиге у току пореске године (укључујући и престанак евидентирања због престанка обављања делатности предузетника) а пре утврђивања пореза, или

3) дан на који је смањена корисна површина објекта.

У овом примеру, под 3.2. Подприлога не уносе се подаци.

На З.3. Подприлога уноси се број дана од дана престанка пореске обавезе до краја пореске године (од 10.07. до 31.12.2025. године), односно у конкретном случају 175 дана. Овде посебно напомињемо да се приликом утврђивања дана од којег се рачуна смањење пореске обавезе узима дан промене, као дан престанка пореске обавезе, с обзиром да ће купац непокретности утврђивати пореску обавезу почев од тог дана (конкретно 10. јула), а да продавац од тог дана до краја пореске године (укључујући и 10. јул) утврђује смањење пореске обавезе, како би се избегло да оба пореска обвезника за исту непокретност дупло плате порез за исти дан.

Напомињемо да је Правилником о обрасцима пореских пријава о утврђеном, односно за утврђивање пореза на имовину („Службени гласник РС“, бр. 93/19, . . . и 99/24) уређено да се на З.З. Подприлога код измене утврђеног пореза због промене која се догодила након подношења пореске пријаве о утврђеном порезу, уноси број дана од промене (укључујући и дан промене) до истека пореске године у којој је дошло до промене. Најчешћа грешка коју обвезници чине је управо ова, односно логика намеће да се овде уноси број дана за који се утврђује порез, а не број дана за који се не утврђује порез. Међутим, у даљем поступку види се да се пореска обавеза утврђена за целу пореску годину умањује за број дана од дана престанка пореске обавезе до краја године.

У део И. Подприлога на И.2. уноси се 62.100.000 динара, а на И.2.1. просечна цена по м2 у износу од 207.000 динара. Износ од 62.100.000 динара уноси се и на И.9.

У Прилог – 1 обвезник уноси редни број и податке о месту непокретности за коју је престала пореска обавеза, а под бројем 1 уноси се пореска стопа по којој је обрачунат порез – 0,4%.

Под редним бројем 2 уноси се пореска основица само за непокретност за коју је престала пореска обавеза и по основу које се утврђује умањење већ обрачунатог пореза – 62.100.000, а под редним бројем 3 уноси се обрачунати порез за продату непокретност од дана отуђења до краја пореске године – 119.095,89 (62.100.000/365x175x0,4%).

Под редним бројем 8. Прилога 1 уноси се износ последњег утврђеног пореза за 2025. годину за ту непокретност из Прилога – 1, односно у нашем примеру уноси се 248.400 (62.100.000/365x365 x 0,4%), а на ред. бр. 8.1. до 8.4. уноси се раније утврђена обавеза за продати објекат по тромесечјима и то на редни број:

– 8.1. износ од 61.249,31;

– 8.2. износ од 61.929,86;

– 8.3. износ од 62.610,41;

– 8.4. износ од 62.610,41.

На редни број 9. уноси се знак „–“ (минус) и износ умањења пореза због престанка пореске обавезе за продати грађевински објекат и то као збир обрачунатих умањења пореза са редних бројева 9.1. до 9.4. Напомињемо да се умањење пореза врши почевши од тромесечја у којем је непокретност отуђена, док се за тромесечја која су протекла пре престанка пореске обавезе не врши умањење, већ се уноси 0.

У примеру, до отуђења непокретности дошло је у трећем тромесечју (јул–септембар 2025. године) јер је продаја извршена 10. јула 2025. године када је пореска обавеза и престала. Практично, обрачун умањења пореза врши се почев од трећег тромесечја и то тако што се износ обавезе за треће тромесечје – 62.610,41 (ред. бр. 8.3.) дели укупним бројем дана тог тромесечја (92) а затим се тако добијени износ множи бројем дана од дана продаје (10.07.) до последњег дана трећег тромесечја (30.09.), што износи 83 дана. Обрачун је следећи:

62.610,41 / 92 x 83 = 56.485,48 што се са предзнаком „–“ уноси на редни број 9.3. Прилога 1.

За четврто тромесечје 2025. године (октобар – децембар) умањење износи колико и ранија обавеза за то тромесечје, с обзиром на то да је непокретност отуђена пре тог тромесечја, па више ни не постоји обавеза за то тромесечје.

Дакле, на ред. бр. 9.1. до 9.4. Прилога 1 уносимо следеће:

1) ред. број 9.1. „– 0“

2) ред. број 9.2. „– 0“

3) ред. број 9.3. „– 56.485,48“

4) ред. број 9.4. „– 62.610,41“.

На редни број 9. Прилога уноси се збир 56.485,48 + 62.610,41 = 119.095,89 као износ укупног умањења пореске обавезе од дана продаје до краја пореске године.

Под редним бројем 10. Прилога уноси се износ разлике претходно утврђеног пореза са редног броја 8 и укупног умањења пореза са редног броја 9, а на редним бројевима 10.1. до 10.4. уносе се износи пореза по тромесечјима после умањења сваке тромесечне обавезе, па је то у нашем примеру следеће:

– на редни број 10 уносимо 129.304,11 (248.400–119.095,89);

– на редни број 10.1. уносимо 61.249,31;

– на редни број 10.2. уносимо 61.929,86;

– на редни број 10.3. уносимо 6.124,93 (62.610,41 – 56.485,48);

– на редни број 10.4. уносимо 0.

Уношење података у Образац ППИ-1 врши се на следећи начин:

– У Делу 1. уносе се подаци о пореском обвезнику, а у Делу 2. заокружује се број 2.2., чиме се означава да се пријављује измена утврђеног пореза за 2025. годину због промене и означава се број промене словима (прва, друга итд. промена пореске обавезе), а у кућицу у продужетку редног броја 2.2. означава се да се пријава подноси због престанка пореске обавезе у току године. Даље се попуњава дан престанка пореске обавезе, односно у нашем примеру уноси се 10.07.2025;

– У Део 3. уноси се износ последњег утврђеног и пријављеног пореза за пореску годину, односно порез утврђен у последњој поднесеној пријави. Ако је ово прва промена пореза, уносе се подаци о утврђеном порезу за 2025. годину из основне пореске пријаве поднесене до 31.03.2025. године. Ако је била пријављена промена пореза и поднесена „нова“ пореска пријава после основне, у Део 3. уноси се податак из те пријаве, и тако редом. У конкретном случају, уносе се подаци из „основне“ пријаве за 2025. годину, и то укупан порез у износу од 650.000 динара, односно:

– за прво тромесечје – 160.273,97 динара (редни број 3.1. „основне“ ППИ-1);

– за друго тромесечје – 162.054,79 динара (редни број 3.2. „основне“ ППИ-1);

– за треће и четврто тромесечје – 163.835,62 динара (ред. бр. 3.3. и 3.4. „основне“ ППИ-1).

У Део 4. уноси се знак „-“ и износ умањења утврђеног пореза због престанка пореске обавезе која се пријављује и овај податак преузима се са редног броја 9. Прилога 1, који је попуњен за отуђену непокретност. У конкретном случају на овај редни број уноси се 119.095,89 динара, а на редне бројеве 4.1. до 4.4. уносе се следећи подаци:

1) умањење за прво тромесечје – 0 динара (редни број 4.1. „нове“ ППИ-1);

2) умањење за друго тромесечје – 0 динара (редни број 4.2. „нове“ ППИ-1);

3) умањење за треће тромесечје – 56.485,48 динара (редни број 4.3. „нове“ ППИ-1), и

4) умањење за четврто тромесечје – 62.610,41 динара (редни број 4.4. „нове“ ППИ-1).

У Део 5 – Утврђени порез за 2025. годину након промене са броја 2.2., уноси се износ новоутврђеног пореза за пореску годину након престанка пореске обавезе који се добија умањењем износа пореза са редног броја 3 за износ са редног броја 4. У нашем примеру, на овом редном броју уноси се податак 530.904,11 динара (650.000 – 119.095,89) као износ новоутврђене укупне обавезе за 2025. годину, односно на:

– 5.1. за прво тромесечје – 160.273,97;

– 5.2. за друго тромесечје – 162.054,79;

– 5.3. за треће тромесечје – 107.350,14 (163.835,62 – 56.485,48);

– 5.4. за четврто тромесечје – 101.225,21 (163.835,62 – 62.610,41).

У овом случају дошло је до смањења пореске обавезе за треће и четврто тромесечје 2025. године. С обзиром на то да је обавеза за треће тромесечје већ измирена пре настанка промене (крајњи рок за плаћање обавезе за треће тромесечје био је 15.05.2025. године, а промена по основу које је дошло до смањења тромесечне обавезе је 10.07.2025. године), односно плаћена је у вишем износу у односу на износ после новог обрачуна услед смањења пореске обавезе од дана продаје непокретности, разлика између „старе“ и „нове“ обавезе за треће тромесечје признаје се као порески кредит за следеће тромесечје. Обавеза за четврто тромесечје 2025. године биће уплаћена у новоутврђеном мањем износу.

У наставку дајемо попуњење обрасце пријаве према Примеру.